Januar je počeo prilično toplim vremenom za ovo doba godine, što se nastavlja do sredine meseca. Već su procvetale i najranije prolećne biljke - visibabe, pa i neke druge.

Iako nema dovoljno informacija iz cele zemlje, stanje u košnicama bi moglo da se generalno oceni kao dobro. Društva su za sada sačuvala snagu i vitalnost. Neki pčelari se žale na veliku potrošnju hrane, kao i prisustvo veće količine legla, ali autor teksta smatra da to ipak ne predstavlja stanje na većini pčelinjaka u zemlji. Šta je pravi uzrok toga nije uvek lako utvrditi jer mnogo razlilitih faktora može na to da utiče.

Kako se krajem meseca najavljuje veće zahladjenje i sneg, iz iskustva se zna da se to najnepovoljnije odražava na društva sa većim površinama legla. Pitanje njihove povećane potrošnje hrane treba zasebno razmatrati. Takva društva usled hladnoća zastanu sa razvojem a kasnije se obično pokaže da su ih u razvoju nadmašila društva koja sada imaju sasvim malo legla, ili su bez legla.

Radovi na pčelinjaku

Kada je u radovima za jesenje mesece govoreno o eventualnom preventivnom - ranijem postavljanju pogača, rečeno je da se pčelarima rešenim da ih stavljaju savetuje da to učine u januaru ili i kasnije, zavisno od uslova. Lepi dani u prvoj polovini meseca se mogu iskoristiti za obilazak pčelinjaka i uvid u stanje društava. Kao što je ranije govoreno, najbolje je probno otvoriti nekoliko košnica i utvrditi stanje. Za otvaranje je naravno najpogodnije toplo. tiho i sunčano vreme. Pri tako lepom vremenu, a u slučaju potrebe, može se izvršiti i približavanje punih ramova sa medom uz pčelinje klube ili uz eventualno leglo, ako ga ima u košnici, sa jedne i druge strane. Ta mera se smatra odličnom, jer je time klubetu omogućen direktan kontakt sa medom. U slučajevima da se klube pomerilo u stranu sa manje meda ili da je potrošilo zalihe meda sa jedne strane, time se obezbedjuje siguran nastavak zimovanja. Treba pomenuti i da je približavanje meda efikasnije i bolje od dodavanja pogača.

Sve je veći broj pčelara koji pčelama ostavlja veliku količinu meda, pune polunastavke ili nastavke meda, i oni sada nemaju skoro nikakvog posla na pčelinjaku osim da ga obidjui uživaju u miru medju pčelama.

Pčelari koji su ranije dodavali pogače, sada će proveriti njihovo trošenje i eventualno dodati nove pogače.

Ako postoje tehnički uslovi (zbog dimenzija košnice i zbega), umesto pogača, preko satonoša se može dodati položen ram pun meda. Neki pčelari radi toga prave posebne prstenove - okvire. Takodje, moguće je iseći saće sa medom i stavljati ga preko satonoša, na koje se prethodno postavi nekoliko tanjih grančica radi održavanja prolaza za pčele ispod dodatog saća.

Kao i u decembru, i sada treba kontrolisati stanje na poletaljkama i letima i reagovati u slučaju potrebe.

Pošto u januaru kreće novo leglo, a vreme je relativno toplo, trebalo bi postaviti pojilice sa vodom, na sunčanim delovima pčelinjaka.

Što se tiče eventualnog stimulisanja povećavanja površine pod leglom, savetuje se da se to još uvek ne čini, pogotovo zbog specifičnih uslova ove godine i najavljenog većeg zahladjenja (koje može i duže da potraje). Umesto toga, dobro bi bilo preduzeti suprotne mere, radi destimulisanja razvoja legla, a u te mere bi spadalo izvlačenje (ili delimično izvlačenje) uložaka kod žičanih podnjača, smanjenje utoplljenja u zbegovima i slično.

Ostali radovi

Vreme brzo prolazi i uskoro će se približiti period velike aktivnosti na pčelinjacima, pa zato ovaj period treba efikasno koristiti za obavljanje svih pripremnih poslova.

Januar predstavlja povoljan mesec za prodaju meda i drugih pčelinjih proizvoda, a tada se održava i veliki broj pčelarskih skupština, savetovanja i dr.

Zbog značaja sadnje medonosnog bilja i drveća, i dalje se nastavlja sa preporukama za sadnju i povećavanje površina pod medonosnim biljem. Ukoliko je pčelar u mogućnosti da u blizini pčelinjaka poseje neke medonosne kulture (faceliju, slačicu, belu i druge deteline, uljanu repicu i drugo) sada bi trebalo da organizuje obradu zemljišta i pripremu za setvu. Za neke od tih kultura postoji mogućnost i otkupa ili kasnije prodaje semena, pa to može da bude razlog više za setvu. Dobro je razmisliti i o eventualnoj sadnji raznog lekovitog bilja (nana, timijan, beli slez i dr) koje je ujedno i medonosno, kao i o podizanju malih plantaža korisnih, hranljivih i lekovitih, uz to i medonosnih, žbunastih biljaka (malina, kupina, aronija...), kao i sitnijih biljaka (jagode).

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u januaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice Januar 2013.