Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

JUL 2016 (sa dopunom)

 

Stanje na pčelinjaku

Opšta ocena stanja na pčelinjacima je nepovoljna, kako po izostanku prinosa za vrcanje, tako i po izrazitom nedostatku hrane u košnicama. Ipak, u krajevima gde pčele mogu da koriste suncokretovu pašu stanje je nešto povoljnije, bar što se tiče snabdevenosti hranom za potrebe samih društava. Ima ipak retkih izuzetaka od ovog nepovoljnog stanja i u nekim drugim krajevima, a reklo bi se da su oni najviše povezani sa tim u kakvom je stanju bilo društvo pred i tokom bagremove paše. Tako, društva koja su se na primer rojila pred i na početku paše su verovatno uspela da sačuvaju izvesne količine unetog meda, koje su inače bile više nego skromne. Isto tako, društva koja su u vreme paše bila slabija su skoro po pravilu sačuvala više hrane, dok su jaka ostajala do kritično malih rezervi pa i ispod toga, skoro je sigurno da su se ponegde dešavala i stradanje od gladi.

Najveći broj pčelara nije uopšte imao med za vrcanje i bili su prinuđeni da još tokom juna prihranjuju pčelinja društva. Tek mali deo predstavljaju oni koji su izvrcali po 2-3kg po košnici, još ređe po 4-5kg ili eventualno nešto više. U toj drugoj kategodiji, najčešće se dešavalo da nakon uzimanja meda iz medišnih nastavaka, društvima ostane vrlo malo u plodištima i samo u zaista retkim slučajevima pčelama e ostajalo dovoljno hrane u plodištu.

Posle bagremove paše, zbog velike vlage u zemljištu i padavina koje su se nastavile i tokom juna, bilo je povoljno za livadsku i druge paše, ali društva koja nisu imala rezerve hrane, taj novi unos su najčešće koristila za dnevne potrebe i nisu mogla da prave rezerve, dok su društva koja su bila u boljoj situaciji sakupila i izvesne rezerve, bilo u mednim vencima ili u medišnim nastavcima.

Može da se sa velikom sigurnošću kaže da su društva ove godine slabija nego inače u ovo vreme, većina skoro i nema pčela u medišnim nastavcima a ni plodišta nisu previše popunjena pčelama. Društva koja su se dva puta rojila, što ove godine nije bilo retkost, ostajala su sa vrlo malo pčela. Zbog uglavnom slabe paše u junu društva su negovala manje legla ali tamo gde je bilo neke podsticajne paše, može se primetiti i više legla.

Zbog izrazitog rojevnog nagona ove sezone, pčele su negovale povećanu količinu trutovskog legla, što je uzrokovalo i povećanu potrošnju hrane. Po pravilu, povećano trutovsko leglo predstavlja povoljan teren za povećan razvoj varoe, što se možda odmah i nije ispoljilo ali se ipak može očekivati da se ispolji. Povoljan faktor u toj situaciji je što se kod društava koja su se rojila, pa i više puta, došlo do prekida ciklusa razvoja legla, pa je time bar u nekoj meri, verovatno nešto smanjeno prisustvo varoe.

U situaciji kada je na pčelinjacima bilo masovno rojenje, ove sezone se češće nego obično dešavalo da se deo matica ne oplodi i da ta društva ostanu bez matice. Može se predpostaviti da su česte padavine i nepovoljno vreme glavni razlog za to.

Ove sezone se mogla zapaziti još jedna karakteristična pojava - da su satne osnove dodate pred bagremovu pašu (pa i kasnije) u velikom broju slučajeva ostajale nezaležene - često u istom stanju u kakvom su i stavljene. Da li je to samo posledica nedostatka paše ili je u pitanju i lošiji kvalitet satnih osnova ne može da se sa sigurnošću kaže, ali s obzirom da nije bilo primetno da su pčele grickale te osnove, moguće je da je i kvalitet satnih osnova igrao značajnu ulogu. Kada se zna da je poslednjih godina a posebno ove, pčelarstvo u izuzetno velikoj ekspanziji pa time da je potražnja za košnicama i za satnim osnovama veoma velika, možemo se s pravom pitati da li su za zadovoljenje tih potreba bile dovoljne postojeće količine čistog voska.

Dopuna (zbog najezde varoe)

Gore (a i ranije) je pomenuto da je zbog vrlo velikog negovanja trutovskog legla ove godine veoma povećana verovatnoća pojave najezde varoe. Dodatno, smatra se da kišne godine pogoduju povećanom razvoju varoe, a ova godina je bila takva. Verovatno da su i temperature tokom proleća i početka leta odgovarale razvoju varoe (nisu bile ekstremno visoke, sa izuzetkom kraćih perioda. Ove godine se dakle steklo više uslova, možda i neki koji nisu uočeni, i iako se do pre nedelju-dve na pčelinjacima nije videla najezda varoe, sada se na znatnom broju pčelinjaka stanje može nazvati alarmantnim.

Na pčelinjacima gde se do nedavno varoa uglavnom samo uočavala na pojedinim pčelama, sada se već vide teške posledice - značajno slabljenje društava, mnogo pčela koje se legu bez krila, nesposobnih za život, mnogo varoe. Ipak, treba reći da nije ista zaraženost na svim pčelinjacima - na nekima se varoa još uvek ne primećuje u ozbiljnijoj meri ili i uopšte, a nije ista ni u svim košnicama na nekom pčelinjaku. Najviše je ima u proizvodnim društvima koja nisu prekidala ciklus legla i koja su imala mnogo trutovskog legla. Rojevi, posebno prirodni rojevi drugenci, koji su dakle neko vreme bili bez legla, kao i paketni rojevi, za sada su pošteđeni. Društva koja su se rojila su takođe uglavnom pošteđena osim ako su možda proletos imala mnogo trutovskog legla.

Upozoravaju se pčelari da hitno sprovedu tretmane protiv varoe, sredstvima koja su efikasna, pa u slučaju potrebe i sa dva različita srestva, radi kontrole ili i radi dopunskog tretmana. Ako se pri tretmanu ne uoči veće opadanje varoe, savetuje se da se uradi proba nekim drugim sredsvom. Pre tretmana podrazumeva se da će svi medišni nastavci biti uklonjeni.

Kod društava gde je varoa već ostavila teže posledice i gde je opao broj pčela, treba što pre uraditi pregled i suziti ih, ukloniti iz centra klubeta ramove koji nisu zaleženi, satne osnove i poluprazne ramove, primaći med i polen uz samo leglo. Čak, savetuje se ako se na nekom ramu vidi previše varoe u leglu, da se taj ram ukloni iz košnice i uništi. Ramove sa leglom ne treba stavljati u druga društva, posebno ne u društva sa manjom zaraženošću. U slučaju da je neko dobro društvo izgubilo mnogo pčela, savetuje se da mu se posle sužavanja uzmu ramovi sa medom i polenom koje pčele tog društva ne pokrivaju i da se stave u druge košnice na čuvanje.

Na pčelinjacima gde je zaraza velika i stanje kritično, neki iskusni pčelari bi možda mogli da primene i neke složenije mere saniranja tih pčelinjaka. To je teško sprovoditi na velikim pčelinjacima ali na manjim, možda bi moglo da se kod zaraženih društava ostavi matica i ramovi sa otvorenim leglom a izvade ramovi sa zatvorenim leglom i postave u neke posebne, zbirne košnice. Kao što je pomenuto, takve ramove ne treba stavljati u društva koja nisu napadnuta varoom, već bi na neki način mogla da se žrtvuju neka jako zaražena društva, u kojima još uvek ima dosta pčela, da se njima daju ramovi sa zatvorenim leglom i sa mnogo varoe (a koji ipak nisu za uništavanje). Kasnije, u slučaju da se iz tog legla izleže i dovoljno zdravih pčela, te pčele se posle ponovljenog tretmana mogu po malo natresti u društva od kojih su uzimani ramovi. Postojalo bi više varijanti tog postupka ali se ne može ići u detalje, najpre zbog njihove komplikovanosti a i rizika da neki pčelar možda neće uspeti da ga sprovede na najbolji način. Podrazumeva se da bi se pri sprovođenju tog ili nekog sličnog postupka na celom pčelinjaku neprestano sprovodio tretman protiv varoe.

Pri tretiranju pčela se treba strogo držati uputstava za primenu preparata protiv varoe, kako bi se pčele zaštitile od eventualnih štetnih posledica delovanja preparata.

Radovi na pčelinjaku

Hitan pregled pčelinjih društava i sticanje uvida u stanje u njima, prvenstveno stanje sa hranom je savetovan još za prethodni mesec a isti savet se daje u za jul. Posebno važi za one pčelare koji do sada nisu pregledali svoje pčele. Jedino pčelari čije su pčele sada na suncokretovoj paši mogu da budu mirni do kraja paše i da tek onda izveše preglede i pripreme društava za prezimljavanje.

Ostalima se savetuje da što pre izveše preglede i obave sve potrebne mere u zavisnosti od stanje koje zateknu. Osnovni kriterijum bi trebalo da bude količina hrane u plodištu a naravno i to da društvo ima maticu koja normalno nosi.

Trebalo bi što pre izvrcati med ukoliko ga uopšte ima u medištima i skloniti medišne nastavke. Sklanjanje medišnih nastavaka se savetuje kod svih tipova košnica, s tim da se vodi računa o tome koliko prostora je potrebno ostaviti pčelama. Kod LR košnica bi se moglo reći da je dovoljno ostaviti društva na dva nastavka, retko gde na tri. Izvesna pogodnost LR košnica, kao i Farar, pokazuje se u tome što se sada u donje nastavke mogu staviti ramovi u kojima ima eventualno nešto meda, da bi ih pčele prenosile gore. Doduše, i kod DB košnica, kao i kod pološki i slično, ramovi sa nešto meda se mogu ostaviti sa strane, ili iza neke pregrade (pregradna daska ili obična plastična folija) do zida košnice.

Generalno, može se posavetovati da se još sada izvrši pripremanje društava za zimovanje, da se ako je potrebno izvrši razmeštanje ramova i da se zatim što pre počne sa prihranjivanjem radi dopuna zaliha hrane za zimovanje. Pogrešno bi bilo da se najpre obavlja prihranjivanje a zatim da pčelar premešta ramove. Jedino je opravdano eventualno manje, hitno prihranjivanje, posle koga bi nastupio glavni pregled i pravljenje konačnog razmeštaja ramova. To će eventualno biti slučaj kod društava koja menjaju ili su skoro promenila maticu i nova matica tek počinje da nosi, gde dakle treba dati priliku društvu da odneguje leglo na makar 2-3 rama. Isto tako i kod novih rojeva, bilo kupljenih bilo formiranih. Važno je da se u takvim slučajevima u centar klubeta postave ramovi sa što boljim saćem. Dakle, kod društava koja upravo sada menjaju maticu, ili kod novih rojeva, ne treba još forsirati obilnije prihranjivanje, već je dobro podsticati negovanje legla manjim a češćim prihranjivanjem. Podrazumeva se da se prethodno obezbedi neki minimum hrane. Treba imati u vidu da prihranjivanje ujutru veoma podstiče izletanje, pa ako je situacija na pčelinjaku bezbedna po pitanju grabeži može se savetovati da se podsticajno prihranjvianje obavlja ujutru ili tokom pre podneva.

Svakako da ovom prilikom dobro skrenuti pažnju na opasnost od grabeži, posebno pri detaljnijem pregledu pčelinjaka. Čim se primete i manji znaci koji bi mogli da ukažu na grabež, najbolje je prekinuti rad i u slučaju potrebe više suziti leta na košnicama. Da bi se što bezbednije radilo, savetuje se pokrivanje ramova koji se vade iz košnice, delimično prekrivanje otvorenih košnica, češće pomeranje sa jednog na drugi kraj pčelinjaka radi pregleda i slično.

Već je primetno da pčele sada slabije grade saće i pogotovo da ga matice slabije zaležu pa bi moglo da se posavetuje da se dodavanje satnih osnova u ovom mesecu obavlja samo u slučaju velike potrebe - ako u košnici nema dovoljno dobrog saća. U tim slučajevima, potrebno je kontrolisati da li će dodate osnove da budu lepo izgrađene i zaležene, ne treba dodavati previše osnova već bi trebalo imati za cilj da budu što potpunije izgrađene i zaležene. Ukoliko se pri kontroli vidi da nisu zaležene, ili da su slabo zaležene, najbolje ih je staviti negde na kraj košnice, iza ramova sa medom, ili eventualno skraja legla, da pčele u njih stavljaju polen, ali ovo drugo nije najbolje rešenje jer pčele verovatno neće baš dobro prihvatati takve ramove ni za te svrhe.

Kod LR košnica, ukoliko društva zimuju u dva nastavka, u donji treba postaviti eventualno ramove sa lošijim saćem i nešto meda, tu mogu da budu i ramovi sa leglom, a u gornjem nastavku se stavljaju najbolji ramovi sa leglom u sredini, polenom i medom na strani. Ramovi sa previše mladim saćem i nedovoljno zaleženi se vade i stavljaju u donji nastavak. Ako društva nisu previše jaka, sasvim je opravdano a i savetuje se da se u gornjem nastavku suze na manje od 10 ramova, na primer 8 ili 9. Sa strane se može ostaviti prazan prostor (dešava se da pri jesenjem hranjenju pčele prave zaperke ali to nije ništa nepovoljno), mogu se staviti pregradne daske, folija ili pak voštane osnove kao pregrade. Te osnove ako ih pčele izgrade mogu poslužiti naredne godine kao medišni ramovi ili u neke druge svrhe.

Zbog situacije sa nedovoljnim količinama hrane u košnici, povećana je verovatnoća pojavljivanja bolesti pa prilikom svakog pregleda treba obratiti pažnju na zdravstveno stanje legla i pčela. Verovatno je zbog povećane vlage u prethodnom periodu (a i zbog slabe paše i nedostatka hrane), nešto povećana pojava krečnog legla, a posebno treba obratiti pažnju na eventualne znake američke kuge zatvorenog legla. Ta bolest se srećom retko javlja ali to ipak ne sme da uspava pčelara i potrebno je da ume da je lako prepozna. Na ovom linku se može o tome saznati.

Prihranjivanje radi stvaranja zimskih rezervi treba obaviti što pre, čim se društvo ustali na formiranom novom rasporedu ramova. Svakako da bez velike potrebe ne treba previše remetiti postojeći raspored ramova u košnici ali ipak treba znati da su intervencije pčelara nekada zaista korisne. Kod određivanja količine hrane za prihranjivanje treba se držati toga da po svakom ramu u košnici na kome će biti zimsko klube pčela, trebalo bi da bude najmanje 1,5kg hrane u proseku. Dakle, na 10 ramova bi trebalo da ima bar 15kg hrane, na 7 ramova oko 10kg i td. Poželjno bi bilo da su zalihe i veće. To podrazumeva da takvim društvima nema potrebe dodavati pogače tokom zime, niti se to uopšte savetuje, čak ni za navodnu sigurnost. Neuporedivo bolje je sada suziti klube na manje ramova i izvršiti obilnije prihranjivanje.

Može se posavetovati da se još sada uradi tretman protiv varoe, kao i da se izvrši kontrola efikasnosti tretmana.

Voda je na pčelinjacima veoma potrebna u ovo doba godine, ne samo zvog negovanja legla, već i za potrebe rashlađivanja košnica, odnosno održavanja mikroklime koje obavlja pčelinje društvo.

Ukolko ranije nisu postavljene lovilice za osice i stršljene to bi trebalo sada uraditi.

Ostali radovi

Kao što je savetovano za jun, i sada je jedan od glavnih saveta da se što pre obezbedi šećer za prihranu pčela.

Sa skinutih medišnih nastavka, pre postavljanja na mesta gde će biti čuvani do naredne sezone, treba skinuti propolis. Savetuje se da se tom prilikom pregleda saće i da se uklone i zatim pretope medišni ramovi u kojima je bilo negovano leglo ili donošen polen, jer su oni najpogodniji za razvoj voštanih moljaca.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u julu prošle godine, možete se upoznati preko stranice jul2015.