Zalihe meda koje su u košnicama stajale posle bagremove paše postepeno nestaju i mnogi pčelari su sa iznenađenjem konstatovali da su u znatnom broju košnica plodišna tela ostala bez meda. S obzirom da je tokom ovogodišnje bagremove paše na mnogo pčelinjaka bilo prilične blokade medom u plodištima (i usled toga slabog prinosa u medištima) i dalje ima društava koja u plodištima imaju po više ramova punih medom.

Povoljna okolnost je da ovog leta ima povremenih kišnih dana, tako da je za sada priroda dovoljno bogata medonosnim biljkama koje pčelama daju kakvu-takvu podsticajnu pašu i predstavljaju izvor polena. U nekim krajevima, uglavnom brdskim ali i nizijskim, ima unosa medljike, za sada u manjoj količini i to uglavnom u plodištima, ponegde i u medišnim nastavcima. Zavisno od okolnosti situacija sa medljikom će sigurno mnogo da se razlikuje od mesta do mesta ali već sada može da se kaže da će neki pčelari imati da vrcaju medljiku. Oni koji možda i neće imati za vrcanje, vrlo verovatno da će zbog unosa medljike u plodišta morati manje da prihranjuju za zimu.

Radovi na pčelinjaku

Ako je tokom juna ili eventualno još krajem maja urađen detaljan pregled društava, sada nije potrebno da se radi novi pregled pa to može da se ostavi za kraj ovog meseca ili početak avgusta, kada se vrši priprema za prezimljavanje. Ukoliko pregled nije urađen, savetuje se da se sada što pre uradi, kako bi se pčelama dalo vremena da urede prostor pčelinjeg gnezda - plodišni nastavak, da bude što pogodniji za prezimljavanje.

Najosnovnije je da se utvrdi da li je sve u redu sa maticom - da li se društvo možda rojilo, menjalo maticu, da li je nova matica pronela, ako je ostala stara - da li je treba menjati. Ukoliko je potrebna neka intervencija pčelara, sa tim ne treba odlagati. Ima dovoljno vremena da pčele i same odgaje novu maticu, ali svakako, ako se na to odlučimo bolje je da to počne što pre.

Što se tiče zaliha meda u košnicama, već je rečeno da tamo gde je izvrcano više meda, u plodištima je najčešće vrlo malo ili nimalo. Pčelar tu treba da reaguje - bilo da doda ramove sa medom iz nekih drugih društava ili rezerve, ili pak da skine medišne nastavke i da počne sa prihranjivanjem. Varijanta je i da se medišni nastavak privremeno stavi ispod plodišnog (ako je društvo veoma jako) i da se tako obavlja prihranjivanje. Mana tog postupka je da će pčele možda da deo polena donose u novostavljeno medište, što je nepovoljno za čuvanje saća zbog osetjivosti na moljce.

Sa dodavanjem satnih osnova je uglavnom završeno jer će pčele teže da ih grade ako nema bolje podsticajne paše, a mala je verovatnoća i da ga matica zalegne. Ipak, na suncokretovoj paši sasvim je opravdano da se dodaju satne osnove, a verovatno i na boljoj paši medljike pčele takođe mogu dobro da grade osnove. Ramovi sa osnovama mogu da se stavljaju i na kraj - kao graničnici, gde će pčele možda da ih delimično grade (ako ima paše ili se prihranjuju i ako je društvo jako). Takvi ramovi mogu da budu veoma korisni za proširenje legla u proleće.

Rojeve koji su ranije formirani treba negovati, dodavati ramove, po potrebi prihranjivati.

Održavati pojilice sa vodom.

Ako je potrebno, u slučaju velikih vrućina, košnice mogu da se pokrivaju tablama storopora, pokošenom travom i sl.

Ostali radovi

Krajem ovog meseca neki pčelari će verovatno da vrcaju med od druge paše (livadska, suncokretova, medljika...).

Toplo i suvo vreme može da se iskoristi da se košnice farbaju i na samom pčelinjaku a i kao prazne. Treba početi sa nabavkom šećera za prihranjivanje. Takođe, treba se odlučiti za neko sredstvo protiv varoe, najbolje dva različita sredstva i na vreme ih nabaviti.