Prinosi meda sa bagremove paše bili su uglavnom veoma skromni, znatno ispod prosečnih i može se predpostaviti da je ovogodišnji prosek vrcanja negde oko 4-5kg po košnici. Oni pčelari koji su imali 8-10kg mogu da budu veoma zadovoljni a više od toga je možda osvareno samo u retkim slučajevima, pod posebno povoljnim okolnostima ili pak kao rezultat mnogo manipulacija sa pojačavanjem društava, spajanjem, razmeštanjem ramova i slično. Činjenica je da je medenje bagrema bilo slabo i da su maksimalni dnevni unosi bili znatno manji od uobičajenih, svega možda oko 3kg, što je znatno umanjilo ukupan unos. Izgleda da je bagemov cvet ipak u nekoj meri bio oštećen prolećnim mrazevima, a sada tokom cvetanja, da temperature ipak nisu bile najpogodnije za dobro medenje. Problem je bio i u prelasku pčela u medišne nastavke, jedan deo pčelinjih društava nije ni prelazio u medišta ili ako je i prešao, uneto je sasvim malo meda. Neki pčelari su pokušavali da prihranjivanjem pred bagremovu pašu pa i na samom početku paše stimulišu pčele na prelazak u medišta ali to je često vodilo u stvaranje rojevnog nagona. U drugoj polovini cvetanja bagreme desila se pojava vrućeg vetra, koji je znatno ubrzao precvetavanje i skratio pašu, ali to je ipak mnogo zavisilo od lokalnih uslova - bilo je krajeva gde je posle tog vetra ipak ostvaren unos od desetak pa i više kilograma meda do kraja paše. Uopšte, prinosi meda su mnogo varirali od kraja do kraja, ali i od košnice do košnice - na istom pčelinjaku. I na manjim pčelinjacima su mogle da se uoče velike razlike - društva koja uopšte nisu prelazila u medišta i ona koja su dala i do 15kg pa i više.

Ove godine rojenje nije bilo tako masovno kao prethodne ali na nekim pčelinjacima je ipak bilo vrlo prisutno. Sigurno da je mnogo zavisilo od sklonosti društava ka rojenju, ali i od načina rada sa pčelama, kao i od uslova paše i dr. Moglo se videti i da su neka društva i odustajala od rojenja, zbog kiše ili možda zbog unosa meda. Vezano za rojenje, bilo je raznih neregulatnih i neobičnih pojava u košnicama, što je verovatno moglo da zbunjuje manje iskusne pčelare.

S obzirom na dugotrajne padavine i nepogodne vremenske uslove i ove sezone se ispoljio problem sa oplodnjom matica. Odgajivači matica su tu najteže prošli, ali i uopšte, češće se dešavalo da se matice ne oplode i da društva ostanu bez matice, da se javi lažna matica ili da matica ne bude dobro oplođena pa da nosi i radiličko i trutovsko leglo. I sami uslovi odgajivanja matica su bili nepovoljni pa je deo matičnjaka mogao da bude prehlađen, što sigurno utiče na kvalitet matice.

U junu, umesto da to bude period maksimalnog rasta pčelinjih društava, obilja polena i novog nektara od dobrih podsticajnih paša, situacija je bila obrnuta. Neprestane kiše i hladno vreme uticali su da su društva morala da troše rezerve i meda i polena, tako da je znatan broj pčelinjih društava ostao sa minmalnim zalihama, čak i sasvim bez hrane. To je uzrokvalo stagnaciju u razvoju a i povećanu pojavu krečnog legla. Kišno i loše vreme u ovo doba pogoduje razvoju varoe, na šta treba posebno upozoriti. S obzirom da su neka društva i gladovala ili bila na ivici gladovanja, znatno su su podloženija bolestima. U te bolestii spada i američka kuga a nemogućnost obilaska pčelinjaka i adekvatne brige tokom situacije sa koronavirusom dodatan je i važan faktor koji upozorava na ozbiljnost situacije.

Radovi na pčelinjaku

U ovakvoj situaciji, glavni zadatak pčelara je da hitno obavi pregled i stekne uvid u zalihe hrane u košnicama. Neki minimum bi trebalo da bude bar 3-4kg po košnici, naravno poželjno je mnogo više, 6-8kg pa i više. Sigurno je da u ogromnom broju košnica nema te količine meda i jedan od saveta je da se pokuša da se uravnoteži količina meda u košnicama oduzimanjem iz košnica sa nešto više meda. Time će svakom društvu da se obezbede ramovi sa bar nešto meda. Pri tome, treba prethodno ukloniti ili staviti sasim na stranu ramove bez meda, pogotovo ako su još i sa lošim saćem. Takođe, pregled treba iskoristiti da se iz centralnih delova košnice uklone loši i nepoogodni ramovi (neizgrađene i nezaležene satne osnove, ramovi sa lošim saćem i sl.). U slučaju da legla ima na prevelikom broju ramova, savetuje se da se ramovi sa leglom koji su sa lošim saćem stave skraja košnice kako bi se leglo izvelo i saće ispraznilo.

Ako i pored uravnoteženja količine meda po košnicama i dalje nema minimuma zaliha, potrebno je da se hitno obavi prihranjivanje većim količinama sirupa u kratkom roku. Radi toga, prethodno treba skinuti medišne nastavke, kako pčele ne bi deponovale med u njih. Neki pčelari ipak prihranjuju i preko postavljenih medišta. Pčele obično med najpre unose u plodište, oko legla, ali pri obilnijim prihranama, verovatno bi unosile i iznad legla, u medišne nastavke. Oduzimanjem medišnih nastavaka jakim društvima napravila bi se velika gužva u plodištu, pa drugo rešenje je da se medišni nastavci privremeno stave na podnjaču, ispod plodišnih. Posle davanja dovoljne količine sirupa, na košnice se mogu ponovo staviti medišni nastavci. Posle ovako obilnih padavina, može da se očekuje da tokom jula bude neke podsticajne paše a u brdskim krajevima moguća je i pojava medljike. Ipak, u našim uslovima, u najvećem broju slučajeva, realno, ne mogu da se očekuju neki značajniji prinosi do kraja sezone, osim na suncokretovoj paši.

Prihranjivanje svih društava ima odličan efekat jer se društvo stimuliše na razvoj a pčele raj med najpre unose na ramove sa leglom, u medne vence iznad legla a tek na kraju u ramove sa strane legla. Radi tih krajnjih ramova potrebno je obilno i dugo prihranjivanje, u ćemu pčelari obično i ne istraju. Takvo prihranjivanje možda i nije potrebno još sada, kada je glavni cilj da se pčelama obezbedi bar neki minimum hrane. Ali na drugoj strani, još sada treba razmišljati o tim krajnjim ramovima sa mnogo meda, kojih u svakoj košnici mora da bude najmanje po jedan sa obe strane legla, a poželjno i po dva. Da bi se obezbedili takvi ramovi savetuje se da se jakim pčelinjim društvima skinu medišni nastavci i na postojeća plodišta postave dodatni nastavci sa plodišnim ramovima u koje će pčele deponovati med za rezervu.

Jedno od rešenja za pomoć pčelinjim društvima je i preseljenje na suncokretovu pašu, koja počinje krajem juna i traje tokom jula, zavisno od sorte suncokreta i vremena setve. Na suncokrtetovu pašu se mogu seliti i slabija društva i rojevi, da bi se razvili i napravili rezerve hrane, a idealno bi bilo da se jednom ili dva puta tokom paše takva društva pregledaju, prerasporede ramovi, eventualno dodaju novi.

Negovanju rojeva treba posvetiti odgovarajući pažnju kako bi u zimu ušli da dovoljno pčela, ramova, sa kvalitetnim saćem i sa dovoljno hrane - meda i polena.

Ostali radovi

Iako se nabavka šećera obično obavlja nešto kasnije, zbog nastale nepovoljne situacije neophodno je da se odmah nabavi šećer za prihranu.

Pčelari koji nameravaju da presele košnice na suncokretovu pašu potrebno je da prethodno nađu pogodno mesto i da obezbede svu zakonom predviđenu dokumentaciju za selidbu.

Generalno, ove godine izvrcan bagremov med je bio prilično gust, ali s obzirom na slabe prinose neki pčelari su vrcali i med koji nije bio dovoljno sazreo. Njima se savetuje da u jednom ili dva navrata skidaju sa površine po nekoliko kilograma meda (zavisno od veličine ambalaže) pošto je med na vrhu najređi, i da taj med brže utroše ili daju pčelama.

Zbog obilnih padavina a i poplava i bujica u nekim područjima, trebalo bi prokontrolisati postolja košnica koja mogu da pod dejstvom vode utonu, da drvo istruli i dr.