Bagremova paša je završena još u drugoj polovini maja. Veliki broj pčelara vrcao je med još krajem maja, ostali će to da rade tokom juna, retki su oni koji će eventualno da sačekaju jul. Generalno, imali smo pašu za koju se za dobar prinos meda može računati oko 10kg po košnici. Samo mali broj pčelara može da se pohvali većim prinosima. Pri tome, zbog specifičnosti ove sezone, na mnogim pčelinjacima je bila blokada medom u plodišnim telima tako da su pčelari morali nešto sa tim da urade. Neki su te ramove vrcali, neki koristili za rojeve ili rezervu.

Može da se smatra da se rojenje javljalo nešto masovnije, pogotovo na nekim pčelinjacima. Vremenski uslovi nisu uvek bili pogodni za oplodnju matica pa je primećen i povećan broj problema sa sparivanjem matica, pojava lažnih matica i sl.

Zbog rane vegetacije, i u junu se nastavlja trend cvetanja biljaka koje obično cvetaju nešto kasnije. U nekim krajevima se pojavio i unos medljike, a bilo je i prinosa meda sa divlje i pitome kupine i raznih livadskih biljaka.

Društva koja su jedva preživela zimovanje, takvih je ove godine bilo u priličnom broju na skoro svim pčelinjacima, i sada imaju problem manjka pčela, ali ipak, počela su da se oporavljaju. Krečno leglo se relativno često javljalo u proleće a sada posle bagremove paše kod nekih košnica se ponovo javilo, dok je kod drugih nestalo.

Radovi na pčelinjaku

U ovo doba godine uobičajeno je da je glavni posao vrcanje bagremovog meda. Kao što je već rečeno, pčelari koji to još nisu uradili, sada treba da obave vrcanje, posebno ako žele da izvdoje sortni bagremov med. Pri uzimanju ramova za vrcanje obratiti pažnju na to šta ostaje u plodištima. Česta je pojava da ako je društvo dalo mnogo meda u medišnim nastavcima, ostaje bez meda u plodištu.

Pčelari koji se odlučuju da sele pčele na neku drugu pašu treba da obave odgovarajuće pripreme - najpre da izaberu pogodna društva i da ih u slučaju potrebe pripreme.

Jun je idealan mesec za formiranje novih rojeva, jer sada su pčelinja društva u punoj snazi, vreme je toplo, ima makar neke blage podsticajne paše. Zbog toga to treba iskoristiti da se nadoknade zimski gubitci, a i uopšte - da se uveća pčelinjak, formiraju rezervna društva i sl. Idealno je i za odgajivanje matica, sakupljanje polena, proizvodnju matičnog mleča.

Dobro je da se izvrši pregled društava, kako bi se videlo da li je sve u redu sa maticama, hranom,, da se vidi da li se društvo rojilo, i uopšte - da se uradi sve što je neophodno kako bi društvo moglo što bolje da se razvija i polako priprema za prezimljavanje (zamena saća, gradnja novih ramova...).

Krajem meseca može da se očekuje da počne suncokretova paša.

Posle toga kada pčele očiste medišno saće posle vrcanja, na košnicama mogu da se ostave 1-2 medišna nastavka, zavisno od snage društva i eventualnog unosa, a ostali medišni nastavci se skidaju i slažu na čuvanje. Slabijim društvima i onima koje je potrebno prihranjivanje, sklanjaju se sva medišta.

Tokom leta treba stalno održavati pojilice sa vodom. Isto tako, održavati i lovilice za osice i stršljenove.

Ostali radovi

Ove godine zbog znatnih zimskih gubitaka, posao na topljenju saća je pred pčelarima stajao češće nego inače. Da bi se izbeglo da voštanu moljci unište saće, topljenje je najbolje što pre obaviti - bez odlaganja.

Med treba čuvati u čistim i suvim prostorijama, ambalažu odignuti od poda.