Maj je doneo mnogo uzbuđenja pčelarima, neizvesnost, brige i radosti. Bagremova paša je trajala neuobičajeno dugo, u krajevima okruženih brdima i do 20 dana pa možda negde i duže. Razlog tome su svežiji dani pred početak cvetanja a i tokom velikog dela cvetanja bagrema. Tek zadnjih desetak dana maja dnevne i noćne temperature su značajnije porasle. U brdskim krajevima, na srednjim visinama, bagrem je cvetao skoro do kraja maja a na većim visinama bagremova paša možda može da potraje i prvih dana juna.

Iako je cvetanje bagrema bilo produženo, prva polovina paše je bila praćena veoma malim unosima, ponekad i negativnim pokazivanjima vage, pa su pčelari očekivali slabu pašu. Većina pčelara bi tada verovatno bila veoma zadovoljna sa prosečnim prinosom od 10kg po košnici. Kasnije se stanje popravilo pa su zabeleženi maksimalni dnevni unosi do 6-7kg, na nekim pčelinjacima verovatno i više. Ukupni unosi po košnici se veoma razlikuju, kako u okviru jednog istog pčelinjaka tako i od kraja do kraja. Tome je posebno doprinelo i masovno rojenje koje je zahvatilo vrlo veliki broj pčelinjaka šitom zemlje. Tamo gde je angažovanjem pčelara ili sticajem drugih okolnosti izbegnut rojevni nagon, prinos bagremovog meda je išao od dobrog do rekordnog - od 15-ak kilograma po košnici do 20, možda i 25kg. Bilo je pčelinjih društava koja su donela rekordne prinose, do 30kg, neka možda i 40kg meda. To će se tačnije videti kada se budu skidali ramovi za vrcanje. Treba reći da su i društva koja su ušla u rojevno stanje dala nešto meda, zavisnoi od toga da li je pčelar preduzimao neke mere ili ne, zavisno od njihove snage i drugih okolnosti.

Krajem maja, po završetku bagremove paše, u nekim krajevima se videlo da pčele donose nektar sa nekih drugih paša - bagremac, divlja i pitoma kupina, razno livadsko bilje, žbunje i dr. U gradovima je procvetala rana -sitnolistna lipa. To sve je veoma povoljno za razvoj pčelinjih društava i rojeva i u nekim krajevima može da pruži dobru pašu i med za vrcanje.

Što se rojenja tiče, bilo je različitih slučajeva, pa i nekih neregularnih, na primer da matica izleti samo sa malim brojem pčela, kao mali roj, pa se to ne može lako ni primetiti po brojnosti društva. Interesantno da ima društava koja su bila veoma blokirana medom u plodištu a da nisu ulazila u rojevno stanje. To su obično društva srednje snage ili slabija. ali se dešavalo i kod jačih ako pčelar nije dodao dovoljno medišnog saća. Ove godine to se pokazao kao poseban problem, pčelari nisu očekivali ovakvo medenje i veliki broj pčelara ili nije imao ili nije na vreme dodao dodatne medišne nastavke, pa su dobili manji broj nastavaka za vrcanje ali su oni do kraja napunjeni medom.

Može da se predpostavi da će se rojenje u nekoj meri nastaviti početkom juna.

Radovi na pčelinjaku

S obzirom da je ove godine bagremov med rano sazreo, vrcanje se može obaviti nešto ranije nego inače. Nevezano za vrcanje, savetuje se obavezan pregled celog pčelinjaka da se ustanovi stanje društava posle ovih burnih dana bagremove paše i da se uradi sve što je potrebno. Neka društva su previše blokirana medom pa treba intervenisati, dodati prazno sače, satne osnove. Taj proces razblokiravanja i stabilzovanja stanja na pčelinjaku često neće moći da se obavi odjednom već možda iz 2-3 rada.

Dalje, zbog masovnog rojenja treba utvrditi šta se tačno dogodilo sa pčelinjim društvom, da li ima maticu, da li je nova, oplođena. Ako se primeti neoplođena matica ili matičnjaci onda to društvo treba naknadno kasnije pregledati da se utvrdi da li je matica pronela. Može da se desi da ima društava koja su ostala bez matice pa njima treba dodati ili maticu iz rezerve, matičnjak ili u krajnjem slučaju ram sa otvorenim leglom da sama odgaje maticu.

Pčelari koji su uhvatili rojeve ili formirali nove rojeve (od rojevnih matičnjaka ili na drugi način) treba da iskoriste ovaj mesec za negovanje tih rojeva, kako bi ih pripremili za narednu sezonu.

Pčelari koji kupuju rojeve takođe treba da iskoriste ovaj mesec za kupovinu, kako bi imali što više vremena da dobro odneguju rojeve, bilo paketne bilo na ramovima.

Oni koji nameravaju da sele košnice na neku drugu pašu (lipa, livadska, krajem juna suncokret...) treba da unaped pripreme društva, da imaju dobre matice, dovoljno medišnih nastavaka i dr.

Redovno održavati pojilice. U vodu se može dodati pomalo soli.

Postaviti lovilice za osice i stršljenove i održavati ih sve do kraja sezone.

Ostali radovi

Sada je vreme za vrcanje bagremovog meda pa treba pripremiti prostorije, ambalažu i svu potrebnu opremu.

Ukoliko se planira povećanje broja košnica, na vreme treba nabaviti košnice, nukleuse, ili ako pčelar ima sopstvene prazne - očistiti ih i pripremiti.

Pčelari koji nameravaju da sele na neku drugu pašu na vreme treba da pronađu lokaciju, obezbede sve dokumente za selidbu.