Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

MAJ  2007 

 

Stanje na pčelinjaku  

Proleće je nastupilo sa lepim i toplim danima a cvetanje voća je potrajalo zbog hladnih noći i ne tako visokih dnevnih temperatura. Pčele su imale mogućnost da iskoriste voćnu pašu, pogotovo u nekim krajevim gde su se vremenske prilike najbolje pogodile sa cvetanjem voća i mnogi pčelari su mogli da probaju mlado saće sa voćnim medom, ili čak da imaju i solidno pune polunastavke sa voćnim medom ili nekim drugim prolećnim medom (ove godine je bilo povoljno za crnjušu (zimocvet), uljanu repicu...). Društva su se veoma dobro razvijala ali se na dosta pčelinjaka primećuje i razlika u snazi društava - bilo ih je od slabih do vrlo jakih, već prema tome kako su zazimljena, kakve su gubitke zimskih pčela imala i sl. Na pčelinjacima gde je tokom zime 2005/6 bilo nozemoze i sada je bilo slabljenja društava. Dodatni problem pčelarima je donelo prskanje voća u cvetu što je u nekim krajevima izazvalo stradanja pčela koja nikako nisu bila zanemarljiva.

Bagrem se u centralnim delovima Srbije zabeleo na samom kraju aprila, oko 28-29.-og. Zemljište je dosta suvo zbog nedostatka snega tokom zime i suvog proleća. Nadajmo se da će ipak biti nešto padavina koje bi doprinele boljem medenju bagrema a koje neće sniziti temperature. Prošle godine je puno medenje bagrema u brdima bilo uglavnom sprečeno zbog kišnih dana a u nizini je bilo rekordno, pa po nekom zakonu verovatnoće moglo bi se očekivati da ove godine bude nešto bolje medenje u brdskim krajevima. Zbog suše može biti manjih prinosa meda od maline koja počinje da cveta nešto pre bagrema, a i drugih paša.

 

Radovi na pčelinjaku  

Pčelari koji još nisu postavili medišne nastavke treba to što pre da učine ukoliko su se društva normalno razvijala. Pčelari koji su već krajem aprila ili i pre postavili nastavke (a takvih je ove godine srećom  puno) treba da prokontrolišu košnice i po potrebi postave nove nastavke. Ona društva koja još nisu ispunila plodišne nastavke pčelama treba negovati postepenim dodavanjem satnih osnova a ako se baš želi izlazak pčela u medište što pre plodišni nastavci se mogu suziti na manje ramova (na primer kod DB košnica sa 12 ramova na 11,10...) stavljanjem pregradnih dasaka.

Kada polunastavci budu preko polovine puni mogu se dodavati sledeća ali odmah treba reći - preporučljivo je i odmah dodati više medišnih nastavaka, što deluje stimulativno na pčele. Kasnije se može vršiti zamena mesta nastavaka ispunjenih medom sa onima iznad koji su prazniji. Treba uvek imati u vidu da je pčelama potrebno nekoliko puta više saća nego što će kasnije biti napunjeno medom, zbog prostora za privremen smeštaj nektara, njegovo  premeštanje i zgušnjavanje.

Ova godina bi mogla biti povoljna za selidbu na nekoliko bagremovih paša, već prema vremenu cvetanja. Pošto je bagrem rano procvetao, biće povoljno za selidbu i na druge paše (biće više vremena za pripremu i duže će potrajati sezona), kao i za negovanje rojeva, gajenje matica, proizvodnju mleča itd.

Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, realno je najranije možda petnaestak dana posle završene bagremove paše a najbolje je sačekati da med bude dobro zaklopljen i zreo. Ukoliko se neke košnice sele na drugu pašu, puni nastavci sa medom se mogu premestiti na košnice koje ostaju.

Da bi se predupredila pojava rojevog nagona kod košnica potrebno je dodavati dovoljno medišnog prostora, a takođe i poneki ram ili satnu osnovu i u plodišni nastavak, ukoliko za tim ima potrebe. Treba znati da su rojenju najpre sklona društva koja su se i ranijih godina rojila, ona sa starim maticama, kojima nisu dodavane satne osnove, koja su blokirana medom i polenom, koja imaju previše trutovskog saća i neguju mnogo trutova...

Ako se u nekoj košnici primete matičnjaci, takvo društvo se može iskoristiti za fomiranje više rojeva, tako da se ramovi sa matičnjacima razdele po novim košnicama, uz dodavanje nekog rama sa medom i polenom. Ako se ne želi formiranje novih društava, rojevi se mogu prodati - kao veštački, na ramovima i kao prirodni. Takođe, matičnjaci se mogu podsecati (važi samo za otvorene) i sakupljati mleč, ili se takva društva mogu iskoristiti kao odlična odgajivačka društtva.

Sada je još rano razmišljati o tretmanu protiv varoe (zato što varoa još nije uzela zamah, ima dosta zatvorenog legla, traje paša...) ali novoformirani rojevi se mogu tretirati a to se najpre odnosi na paketne i prirodne rojeve, koje treba obavezno tretirati dok još nema zatvorenog legla.

Ostali radovi  

Pripreme za selidbu pčela uključuju dosta poslova koje treba obaviti na vreme (pripremu lokacije i smeštaja, prevoza, postolja, košnica, stega, ventilacije, veterinarskih dokumenata...). Na vreme treba pripremiti košnice ukoliko se želi formiranje novih rojeva. Kada se bira lokacija, potrebno je imati u vidu kakva je procena lokalnih pčelara za medenje biljaka koje se tu nalaze. Tako, u slučaju većih suša, verovatno bi samo livade na vrlo velikim visinama mogle da mede, mogla bi da se ponovo pojavi paša medljike itd.

Odgajivanje matica takođe zahteva dobre pripreme. Pčelari koji ne sele i gde nema dobrih paša posle bagrema potrebno je da na vreme pripreme zalihe šećera za prihranjivanje rojeva ukoliko će ih formirati, posebno ako se radi o paketnim rojevima - bez saća. Najbolje je naravno novoformirane rojeve postaviti na pčelinjacima gde ima dobre paše, kako bi se rojevi mogli najbolje razvijati i pripremiti za zimovanje.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u maju prošle godine, možete se upoznati preko stranice maj06.