Radovi na pčelinjaku

Društvima koja su se dobro razvila da popunjavaju plodišne nastavke treba postaviti medišta i može se posavetovati da se odmah postave po 2 polunastavka, na DB košnicama, a ako se pčelinjak ređe obilazi, mogu se odmah postaviti i po 2 LR nastavka. Prazno saće iznad plodišta jako podstiče unos nektara. Letvice leta se vade tako da pčele mogu da uleću celom širinom košnice a neki pčelari postavljaju ili su već postavili priletne daske ispred košnica, na koje pčele mogu da slete ako su premorene od dugog leta i promaše poletaljku na košnici, da ne padaju na travu. Dobro je imati neku košnicu na vagi kako bi se pratio unos nektara.

Pčelari koji su već koristili neku pašu (uljana repica i sl.) će odvojiti taj med i verovatno ga izvrcati da bi izbegli brzu kristalizaciju u saću.

Za prvo dodavanje medišta najbolje je postaviti izgrađeno saće, a kada ono bude oko polovine napunjeno treba dodati nove nastavke, najbolje ispod. Tada možemo da dodamo i nastavke sa satnim osnovama, ako nemamo dovoljno medišnog saća. Pri kraju paše, nove nastavke je bolje dodavati iznad postojećih pošto je neizvesno da li će biti dovoljno unosa da svi nastavci budu dobro popunjeni nektarom.

Ona društva koja se još nisu razvila da popunjavaju plodišni nastavak treba još neko vreme razvijati ako paša u tom kraju još ne počinje. Mogu im se dodavati satne osnove i vršiti prihranjivanje. Ukoliko paša počinje, takođe im se mogu dodavati satne osnove ali je velika verovatnoća da će ih u jačoj paši pčele puniti novim nektarom ili pak graditi i trutovsko saće. Ako je za buduće rojeve potrebno obezbediti ramove sa medom, onda se u plodište tih slabije razvijenih društava mogu postaviti izgrađeni ramovi ili satne osnove da ih pčele napune medom. Ne možemo se mnogo nadati u unos nektara u medišta postavljena na slaba društva koja još ne zaposedaju plodišne nastavke. Ali ako želimo da i ta društva bar u nekoj meri iskoristimo za pašu, onda možemo pregradnim daskama da ograničimo plodište na onoliko ramova koliko pčele dobro zaposedaju i da na te košnice takođe postavimo medišne nastavke: Ta društva iako slabija od drugih, preći će u medišta, naravno ukoliko je plodišni deo već ispunjen medom.

Odgajivanje matica većinom počinje posle bagremove paše ali ima odgajivača koji odgajivanje počinju i sada, ukoliko imaju potražnje i potrebe za ranim maticama.

Posle cvetanja bagrema, počeće paša bagremca (amorfe) pored reka, koji daje puno polena ali i nektara. Pčelari mogu seliti svoje košnice na paše bagrema koji kasnije počinje cvetanje - na većim nadmorskim visinama. Za livadske paše dobro je pčele što pre preseliti, da se bude na livadama do početka juna. U primorju i toplijim područjima, cvetaće žalfija (pelin).

Snažna društva, u obilju polenske i nektarske paše, pogotovo sa  starijim maticama, biće sklona rojenju što predstavlja posebnu teškoću selećim pčelarima, ali i svim drugim. Da bi se rojenje koliko toliko predupredilo, treba na vreme dodavati satne osnove, ramove građevnjake, nastavke i sl. Zamena stare matice mladom bi ujedno bila jako efikasna mera protiv rojenja ali to nije uvek moguće sprovesti  odmah posle bagrema. Ako se kroz povremene kontrole uoče rojevni matičnjaci, takva društva se mogu podeliti na više rojeva tako da se svakom ostavi po neki ram sa lepim zrelim matičnjakom. Takođe, društva u rojevnom nagonu se mogu odlično iskoristiti za proizvodnju matica ili matičnog mleča, a na kraju krajeva, rojenje se može i dopustiti, ako želimo da dobijemo prirodni roj koga ćemo naseliti u novu košnicu i dati mu satne osnove da ih gradi. Treba imati u vidu da posle puštanja prvog roja, koji odlazi sa starom maticom, u košnici ostaju mlade pčele i zatvoreni matičnjaci iz kojih uskoro izlaze mlade matice pa već oko 9 dana posle prvog roja, iz iste košnice može a izađe roj drugenac.

Posle bagremove paše na košnice se mogu postavljati skupljači polenovog praha iz kojih prah treba uzimati svakodnevno i sušiti. Jako je dobro ako bismo mogli da obezbedimo poneki ram sa prerađenim polenom - pergom u rezervi za nove rojeve ili jesenju pripemu pčela za prezimljavanje. U te svrhe, nad neku snažnu košnicu se može podići prazan plodišni nastavak (ili 2 DB polunastavka) u koga ćemo staviti ramove sa polenom (najbolje iznad matične rešetke da ih matica ne bi zalegala). Ako su nam potrebni ramovi za formiranje novih rojeva onda nećemo stavljati matičnu rešetku.

Kontrolisati stanje varoe - ova godina bi mogla biti sa većom zaraženošću pa pčelari koji uoče varou u leglu ili na pčelama treba da pronađu neki način za smanjenje zaraženosti - najlakše je posle vrcanja meda ili u sklopu formiranja novih rojeva: tretmanom koji ne zagađuje nektar i med ili nekim biotehničkim merama - odvajanjem zatvorenog legla, formiranjem paketnih rojeva bez ramova i zatvorenog legla i sl.