U krajevima i na lokacijama gde i inače počinje najranije cvetanje, bagrem je procvetao u poslednjih 4-5 dana krajem aprila, ali za većinu nizijskih krajeva verovatno će 1. maj biti zabeležen kao početak cvetanja. Ipak, masovnije cvetanje ni tu neće da nastupi odmah već tek za nekoliko dana, što je povoljno. U blago brdovitim krajevima cvetanje može da se očekuje oko 5-6. maja a na 400-500m nadmorske visine verovatno oko 10. maja i kasnije. Po svoj prilici samo cvetanje na jednoj lokaciji će trajati nešto duže nego obično jer temperature nisu previše visoke, ni sada niti su bile tokom razvoja pupoljaka, pa nisu ubrzavale cvetanje. Isto tako, verovatno se mogu očekivati veće razlike u cvetanju bagrema u niziji u odnosu na brdske predele, što je pogodno za selidbu. U nekim krajevima deo bagrema je izmrzao - oštećen je kasnim mrazevima, pa će cvetanje biti umanjeno i medenje oslabljeno, ali verovatno ipak ne u većoj meri. Deo tog oštećenog bagrema je ponovo formirao pupoljke, koji će za kašnjenjem cvetati, dok su drugi ostali bez cveta - samo se razvilo lišće. U svakom slučaju, raznolikost vezana za cvetanje je prilično velika, gledano i na nekom užem području.

Što se tiče pčelinjih društava, i tu je raznolikost prilično velika. To je napominjano i za prethodne mesece a zanimljivo je koliko dugo se taj trend nastavlja. I dalje ima društava koja veoma stagniraju u razvoju, nemaju dovoljno pčela. Razlog se verovatno može naći u odnosu starih, zimskih pčela i novoizleženih, kao i u eventualnoj zaraženosti nozematozom, koja je dodatno slabila pčelinja društva krajem zime. Pored toga, ovog proleća je na nekim pčelinjacima ima i pojave krečnog legla, što ozbiljno slabi pčelinje društvo.

Po mesečnoj prognozi za maj Hidrometeorološkog zavoda Srbije, prvih nedelju dana se najavljuje nestabilno vreme sa češćim padavinama i maksimalnim temperaturama od 17-20 stepeni. Posle toga predskazuje se stabilnije i toplo vreme do oko 17. maja sa temperaturama od 22-28 stepeni, što je idealno za medenje bagrema. Par dana pre i posle 17. je moguće manje zahlađenje sa padavinama, a zatim se do kraja meseca očekuje toplo vreme, koje doduše povremeno može da bude nestabilno, sa grmljavinama. Sve u svemu, ako se ta prognoza ostvari, imaćemo dosta povoljne uslove za medenje bagrema tokom celog meseca, znači i u nizijskim i u visijskim krajevima.

Do sada nije bilo izrazitije pojave rojevnog nagona, tek na ponekom pčelinjaku, ali u nekim krajevima neki pčelari su ipak, bilo zbog uslova paše ili svog načina rada sa pčelama, imali i više pojava nagona za rojenjem na svojim pčelinjacima. Najavljeno nestabilno vreme na početku meseca bi moglo da predstavlja izvestan podsticaj za rojenje pa nije isključeno da ponegde pojava rojevnog nagona bude i masovnija. Dobra paša, ako zatim nastupi, obično deluje smirujuće na rojenje, pčele mogu i da odustanu od rojenja pošto je nagon za sakupljanje nektara verovatno najjači nagon pčelinjeg društva.

Već je pomenuto da pčelinja društva veoma variraju po snazi ali ipak može da se kaže da je znatan broj spreman za pašu, najpre govorimo o društvima u DB košnicama. Pčele dobro popunjavaju plodišne nastavke i 10-to ramnih i 12-to ramnih DB košnica, počele su da prelaze u medišne nastavke i spremno čekaju početak medenja bagrema.

Kod LR košnica, jaka društva zauzimaju puna dva nastavka sa pčalama, a neki pčelari su još tokom voćne paše postavljali i treće nastavke, doduše to nije bio baš čest slučaj. Slabija društva i prošlogodišnji rojevi, posebno se misli na paketne rojeve, sada možda zauzimaju samo jedan nastavak, ali i ona u povoljnim uslovima mogu da donesu nešto meda za vrcanje.

Što se tiče voćne paše ona je dala dobre unose nektara i polena ali se to ipak svodilo uglavnom na plodišta. U nekim krajevima bilo je slučajeva da su pčelari imali u medištima manje unose voćnog ili nekog drugog meda tokom aprila. Posle završetka voćne paše, u nekim krajevima bilo je dosta masovno cvetanje crnog jasena i osećao se unos nektara i polena u košnicama, kao i specifičan miris tog unosa. Cvetanje jasena još uvek traje i sada na početku maja.

Radovi na pčelinjaku

S obzirom da glavna bagremova paša upravo počinje i da su pčelari uglavnom već postavili medišne nastavke na košnice, sada nema nekih posebnih razloga za otvaranje košnica i rad sa pčelama. Oni pčelari koji iz bilo kog razloga još nisu postavili medišne nastavke to treba sada da urade. Čak iako pčelinja društva nisu dovoljno jaka, pa i ako ne zaposedaju u potpunosti cela plodišta, savetuje se da se postave medišni nastavci, kako bi se bar dala prilika pčelama da neki unos nektara deponuju gore, nepodredno iznad legla a na da ga gomilaju u plodište i previše ograničavaju leglo. Ne treba se dakle kruto držati verovanja da pčelinje društvo prelazi u gornje nastavke (medišta) tek kada napuni donje. U praksi se može videti da nije uvek tako, a to sigurno u znatnoj meri može da zavisi od konkretnog rada sa pčelama, uslova paše kao i genetike pčelinjeg društva.

Pčelari kojima su pčelinjaci udaljeniji od kuće će verovatno odmah postaviti i po više nastavaka na košnicu, a to se savetuje i onima kojima su pčelinjaci pored kućem jer prazno saće iznad plodišta deluje vrlo stimulativno na sakupljanje nektara (feromon praznog saća). Ako se ima samo jedan medišni nastavak sa izgrađenimn saćem, savetuje se da se najpre on postavi kako bi pčele uopšte prešle u medište i počele da donose nektar. Kada se on ispuni medom do odprilike polovine, može se ispod njega podbaciti nastavak kompletno popunjen samo ramovima sa satnim osnovama. U dobroj paši i kod jakog društva, on će sigurno da bude izgrađen i napunjen vrlo brzo. Moguća su i eventualna kombinovanja ramova ali u suštini za tim nema mnogo potrebe ako je paša dobra.

Ukoliko pčelar nema po bar jedan izgrađen medišni nastavak za svaku košnicu, onda je naravno prinuđen da stavlja i ramove sa satnim osnovama. Savetuje se da se ti ramovi ne kombinuju sa izgrađenim, već da se izgrađeni ramovi stave svi zajedno u sredinu košnice a sa strane stave ramovi sa satnim osnovama. To zato da bi se olakšalo pčelama da uopšte pređu u medište, ipak će pre preći na izgrađeno saće nego na ramove sa voštanim osnovama. Kada pčele pređu i počnu da donose nektar može da se izvrši i izmena rasporeda ramova, kako bi se stimulisala gradnja satnih osnova.

Pčelari koji pčelare sa LR košnica primenjuju različite načine rada pa nije jednostavno davati savete ali u principu, ako rade sa plodištem u dva tela, sada će postvljati medišne nastavke kao treće. Oni koji pak rade sa plodištem u jednom telu, postavljaće matične rešetke (ako to ranije nisu uradili) i preko njih medišne nastavke. Neki pčelari prebacuju poneki ram iz plodišnog nastavka u nastavak nad matičnom rešetkom.

Zbog pomenute mogućnosti da neka pčelinja društva uđu u rojevni nagon, pčelari bi trebalo da pažljivije posmatraju rad pčelinjih društava i da procenjuju da li su ona u aktivnom radu ili se pak spremaju na rojenje. To se može pratiti i kroz poređenje košnica - gledajući unos nektara u medišne nastavke kao i sam prelaz pčela u medišta. Takođe, pokazatelj može da bude i eventualno formiranje "brade" pčela na poletaljci, ali to ipak ne važi za svaki slučaj. Pokazatelj je i pčelarska vaga, ona pokretna, sa dinamometrom, kojom se težina meri samo približno ali dovoljno tačno za procene. Takvom vagom može se relativno brzo preći ceo pčelinjak i sagledati kakav je unos. Ako se primeti neka košnica gde je unos slabiji ili stagnira dok kod svih drugih raste, nju bi trebalo prokontrolisati na rojevne matičnjake.

Sa stavljanjem medišnih nastavaka, preko satnoša nastavka na vrhu mogu se staviti plastične folije radi sakupljanja propolisa, za koje može da se očekuje da će nastupiti nešto kasnije u maju, kada više otopli. Folije mogu da se postave i malo smaknute nazad ili napred, kako bi postojala mogućenost male ventilacije.

Ostali radovi

Pčelari koji nisu pripremili dovoljno ramova za medišne nastavke ili nemaju dovoljno medišnih nastavaka, potrebno je da zaista intezivno rade na pripremi i nabavci, kako ne bi propustili pašu.

Sada treba obavljati pripreme u slučaju da pčelar namerava da formira više novih pčelinjih društava - bilo da sam sebi formira rojeve bilo da ih kupuje - pripreme košnica, ramova, voštanih osnova, pravljenje postolja. U pripreme takođe spada i planirano pravljenje rezerve ramova sa medom i polenom koji će biti dodati tim budućim rojevima.

Pčelari koji nameravaju da posle cvetanja bagrema na njihovom području sele pčelinja društva na područje gde bagrem kasnije cveta treba da na vreme obiđu da mesta, da se dogovore sa vlasnicima parcela, a takođe da obave i sve postupke predviđene propisanim pravilnicima.

Ako ima uslova, pčelar može da u okolini svog pčelinjaka poseje faceliju, heljdu ili neku drugu medonosnu biljku koja ima brz period razvoja, da može da se sada poseje a cveta tokom juna ili jula.