Vremenske prilike tokom aprila nisu pogodovale za najbolji razvoj pčelinjih društava i iskorišćavanje prolećne paše, pa je to dodatno uticalo da se razlike u snazi društava sada još više povećaju. Kao što je pisano za radove u martu, razlike u snazi prezimelih društava su bile veoma velike. Na primer najbolja društva u LR košnicama sada (krajem aprila) ispunjavaju pčelama dva nastavka, pa i više, a na durgoj strani, ima znatan broj društava koja jedva ispunjavaju jedan nastavak pčelama. Sada više ne igra toliko broj ramova sa leglom, već pre svega broj pčela, mada će i mlade pčele koje se izvedu na početku maja da igraju značanu ulogu primateljica nektara pri jakoj paši.

Očekuje se da u centralnim delovima Srbije, u nizijskim krajevima bagrem procveta na samom početku maja, od 2-5. maja, ali to će biti samo prvo i najranije cvetanje. Većina bagrema na tim lokacijama će da procveta od 5-10. maja, pa može da se očekuje da cvetanje maja ove godine bude veoma dugo i da traje do 20-25. maja pa možda čak i nešto duže (misli se na nizijske krajeve). To je zbog hladnijeg vremena tokom razvoja pupoljaka i cveta, stvorile su se veoma velike razlike u razvoju pupoljaka na drveću na jednoj istoj lokaciji. U brdovitim krajevima cvetanje će početi kasnije, možda oko 15 maja, na srednjim visinama (300-500m), na većim još kasnije. Interesantno, verovatno će i u brdovitim krajevima biti bagrema koji je bio više izložen suncu i koji će procvetati približno kada i bagrem u niziji.

Radovi na pčelinjaku

Sada se podrazumeva da su radovi na razvoju i pripremi pčelinjih društava za pašu završeni ili pred samim završetkom. Ako su pčele ispunile plodišne nastavke i ako je u njima pun broj ramova, treba stavljati medišta, ako nisu do sada stavljena. U drugim slučajevima, ako rad na razvoju još nije završen, nema svrhe dalje podsticati previše otvorenog legla za bagremovu pašu ali se može odmah na početku maja dodati poneki ram / satna osnova/ sa strane legla ili po jedna satna osnova u sredinu legla dok unos nektara sa bagrema još nije počeo. Kasnije, to treba izbegavati, jer može da se desi da pčele izgrađenu osnovu napune medom i tako naprave pregradu u plodištu.

U suštini, medišne nastavke treba stavljati čak i ako društva nisu dovoljno snažna ili ako u košnicama nije pun broj ramova. Što se broja ramova tiče, može se postaviti preglradna daska ili neka improvizovana pregrada, kako bi se plodište suzilo na manji broj ramova. Preporuka za stavljanje medišta i na slabija društva se zasniva na tome da će i ona težiti što većem unosu nektara i u slučaju dobre paše, čemu se svi nadamo, i slaba društva mogu da budu blokirana medom u plodištima. Zapravo blokada medom na ramovima sa leglom se po pravilu i javlja tamo gde su društva slabija i površine pod leglom manje, i takođe, ako nema dovoljno pčela da pređu u medišta, čemu može da doprinese i eventualno hladno vreme.

Poželjno je da prvi medišni nastavci koji se postavljaju imaju svo izgraćeno saće, eventualno 1-2 satne osnove. Osnove ne treba stavljati u sredinu, jer mogu da deluju kao pregrade i otežaju prelazak u medišta, najbolje ih je staviti kao predzadnje ili zadnje. Ako se nema dovoljno izgrađenog saća, onda se u sredinu medišnog nastavka postavlja bar 4-5 ramova sa izgrađenim saćem - jedno do drugog, kompaktno, a sa obe strane se dopune satnim osnovama.

Ako se ima izgrađeno saće, može se slobodno odmah postaviti na košnice po više medišnih nastavaka odjednom. Smatra se da što je više praznog medišnog saća pčele su više stimulisane da donose med, naravno podrazumeva se da su društva dovoljno snažna, inače to nema svrhe.

Posle 4-5 dana od početka cvetanja bagrema treba obići pčelinjake i postaviti dodatne medišne nastavke ako je potrebno. Ako su pčele prešle u prethodno stavljena medišta, i ako su počele da u njih donose nektar, nove nastavke postavljamo ispod postojećih. Tako se postupa tokom većeg dela paše, sve dok se očekuje dobro medenje. Kada unosi počnu da slabe, eventualne nove nastavke treba dodavati iznad postojećih.

Veoma je važno da se na pčelinjacima postavljaju lovilice za osice i stršljenove.

I dalje treba održavati pojilice sa vodom, pogotovo do početka paše, a kasnije će pčele slabije da doleću za vodu.

Pred početak paše treba pokositi travu na pčelinjaku da bi se olakšao let pčela a time se takođe i smanjuje vlažnost vazduha oko košnica.

Ostali radovi

Obezbeđenje dovoljnog broja medišnih nastavaka i ramova je glavni zadatak pčelara pred i tokom bagremove paše. Ako nema dovoljno u rezervi, moraju se hitno praviti ili kupovati kako bi se obezbedilo dovoljno prostora za deponovanje meda.

Ako se planira selidba na drugu bagremovu pašu, na vreme treba naći lokaciju i izvršiti sve neophodne pripreme za selidbu.

Pčelari koji nameravaju da posle bagremove paše uvećavaju broj pčelinjih društava treba da na vreme rezervišu rojeve i matice (ako kupuju) ili da se sami pripreme za formiranje novih društava. To podrazumeva obezbeđenje košnica, ramova, voštanih satnih osnova, šećera za prihranjivanje.