Posle vrlo hladnog i snežnog februara, nastupaju topliji dani, sa postepenim povećanjem temperature i topljenjem snega. Pčele su krajem februara imale mogućnost za pročisne letove i obavile su ih.

Što se tiče zimskih gubitaka, po onome što se za sada saznaje od pčelara, oni nisu veliki. Neki pčelinjaci su prošli bez gubitaka, na drugima je stradalo do 5-10% društava a retko gde više (po sadašnjim, do duše dosta oskudnim informacijama - do 30% gubitaka). Karakteristično za ovo zimovanje je da su u većini košnica primećeni tragovi proliva na satonošama ili saću. Za vreme pročisnih letova pčele su izbacivale izmet i po krovovima košnca i snegu. To je verovatno posledica dužeg perioda neizletanja ali i uticaja prošlogodišnjeg unosa medljike, koja je teže svarljiva za pčele i ostavlja ostatke u debelom crevu. Ipak, nadajmo se da ti tragovi proliva nisu i znaci bolesti - nozemoze. To se najpouzdanije može saznati davanjem uzoraka pčela na analizu u nadležne veterinarske institucije.

Izgleda da pčele nisu trošile mnogo meda tokom zime, a na to je sigurno uticalo i što je dosta hladno vreme verovatno ograničilo ili zaustavilo nošenje jaja i negovanje legla. Sada ona sve intezivnije neguju leglo i može se očekivati lep razvoj.

Radovi na pčelinjaku

Treba obići pčelinjake i najpre vizuelno, po spoljnim znacima pogledati da li je sve u redu. Najpre što se tiče samih košnica, da li možda neka nije prevrnuta, sa otkrivenim krovom, suviše nagnuta i slično. Takve eventualne situacije treba najpre rešiti a zatim se može pristupiti i pojedinačnim pregledima, ako za to ima potrebe. Taj prvi obilazak pčela u martu se može iskoristiti i da se skinu češljevi protiv ulaska glodara u košnice. Time ćemo mnogo olakšati pčelama čišćenje košnica i izbacivanje mrtvih pčela.

Neki pčelari kao prvu meru rada na pčelinjacima u ovo doba godine praktikuju dodavanje sirupa ili eventualno drugih-trećih pogača. Može se i tako postupiti, da još ne otvaramo košnice, već samo da sipamo sirup u hranilice. To treba učiniti tokom dana, najbolje pre podne, da bi pčele imale vremena da prenesu sirup pre nego što zahladni. Ne treba se bojati grabeži, naravno, treba biti pažljiv da se sirup ne prosipa po košnici i zemlji, a leta mogu biti delimično sužena. Ako se grabež i pojavi negde, to je najverovatnije znak da to društvo nema maticu ili da nešto drugo nije u redu. Takvu košnicu treba zatvoriti ako je društvo stradalo a ako nema maticu, možemo ga spojiti sa nekim drugim društvom. Ako je grabež uzela maha, dobra mera zaštite drugih košnica je da umesto te košnice koja je napadnuta stavimo drugu, sasvim praznu, kojoj otvorimo leto (ili, još bolje, ispraznimo napadnutu košnicu i ostavimo joj leto otvoreno, posle čega će se pčele koje napadaju brzo umiriti).

Ako temperatura vazduha dozvoljava (preko 12-15 stepeni) dobro je očistiti podnjače već pri prvom martovskom obilasku pčela. Istresaju se na neki lim ili karton - novinu, što se posle sakupi i spali ili baci u kontejner, a mrvice voska se mogu odvojeno sakupiti i kasnije pretopiti.

Veoma dobra mera koja se može savetovati za srednje i manje pčelinjake, kao pomoć pčelama u ovo doba godine je da se prepakuju ramovi, odnosno da se pčelinjem klubetu približe ramovi sa medom a odmaknu prazni, loši i nepogodni za zaleganje. Sada je klubetu potrebno sužavanje gnezda jer još uvek predstoji hladno vreme, sa hladnim noćima, možda i danima, a predstoji i uginjavanje starih pčela, pa će društva još neko vreme da se smanjuju po brojnosti. Na velikim pčelinjacima, takva mera zahteva mnogo rada i često se ne primenjuje, mada je ona veoma korisna. Društvima koja su snažna, neće biti potrebna mera sužavanja i ona će se dobro razvijati i bez ikakvih intervencija pčelara.

Krajem marta se može očekivati pojačano, masovnije cvetanje medonosnog bilja, što će u slučaju da vremenske prilike budu povoljne, izazvati buran početak razvoja pčelinjih društava. Tada bi mogla da procveta dženerika, kajsije, maslačak, na planinama crnjuša, i dr. Cvetanje drena i leske se može očekivati ranije, već početkom marta, kao i cvetanje raznog šumskog bilja, visibaba, vrbe ive i dr. Tada će kod jakih društava postojati potreba da se vrši proširenje legla, što i treba učiniti. To se najpre radi obično lepim, praznim izgradjenim ramovima, ili eventualno ramovima sa mednim vencima ali i prostorom za zaleganje. Obično se u tom prvom dodavanju ram stavlja sa strane legla, u sredinu se može staviti samo kod vrlo jakih društava koja u tom trenutku imaju bar 4 rama sa leglom. Treba napomenuti da je korisno da rasporedom i eventualnim preokretanjem ramova za 180 stepeni stimulišemo pčele da razvijaju kompaktno i veliko leglo, a ne da ga preterano šire na stranu, na više ramova. O tome se više može pročitati u tekstu o radu ramom i nastavkom, u cilji razvoja društva: "Rad ramom i rad nastavkom". Dakle, krajem meseca, ako dodje do većeg otopljenja i masovnijeg cvetanja medononog bilja, treba izvršiti proširenje klubeta snažnih i srednjih društava. Slabija društva treba ostaviti još neko vreme da se najpre bolje razviju i dobro pokriju postojeće ramove. Jedan od kriterijuma da treba izvršiti proširenje je ako vidimo da pčele u vrhu saća, uz satonošu, počinju da dodaju malo novog, belog voska.

Prolećni razvoj u martu ne treba ni potcenjivati ni precenjivati, već biti spreman za odgovarajuće intervencije i u slučaju burnog razvoja i pri slabom razvoju i stagnaciji. U prvom slučaju ćemo svakih nekoliko dana dodavati ramove za proširenje a u drugom ćemo držati društvo suženo i utopljeno, dok ne počne da se proširuje.

Pčelari koji rade sa LR košnicama i plodištem u dva nastavka, u početku će verovatno držati plodište u gornjem nastavku, gde su pčele verovatno prešle sjeseni ili krajem zime. Ako dodje do nedostatka prostora za leglo, najbolje je u pravi mah odozgo izvaditi neki ram (obično krajnji) na kome nema legla i spustiti ga u donji nastavak a gore staviti prazan ram ili satnu osnovu, uz klube ili unutar klubeta. Tek nešto kasnije, obično sredinom aprila, ili nekada ranije, zamenićemo mesta nastavaka. Pčelari koji rade sa jednim LR telom kao plodištem, i polunastavkom, taj polunastavak sada mogu da spuste na podnjaču ukoliko je tokom zime bio iznad plodišta. Neki pčelari taj nastavak još krajem leta spuštaju ispod plodišta, da bi pčele prenosile med gore i formirale medni venac. Taj polunastavak sada se eventualno može preokrenuti za 180 stepeni, kako bi pčele gore prenele i med sa drugog kraja ramova polunastavka.

Veoma dobra mera stimulacije pčelinjeg društva je otklapanje meda iz mednih venaca na ramovima sa leglom ili na drugim ramovima. Ta mera daje odlične rezultate ako se radi na vreme i u pravoj meri. Ona ima najveći efekat dok unosi novog nektara u košnicu još nisu veliki. Otklapanje treba raditi na ramovima sa leglom, kako bismo time uticali na proširenje površina sa legom na tom ramu. Takodje, treba otklapati i ramove sa strane legla, ili one skraja košnice (koji su možda i za pretapanje), ali voditi računa da ne otklapamo suviše velike površine i time izazovemo kapanje ili i isticanje meda iz košnice i pojavu grabeži. Umesto otklapanja, neki pčelari primenjuju razgrebavanje ramova, obično se to radi pčelarskim nožem - dletom, ili viljuškom za otklapanje voštanih poklopčića.

Ne može se naravno unapred znati kakvo će biti cvetanje biljaka i kada će koja biljka cvetati ali nije isključeno, sudeći po nekoj višegodišnjoj statistici, da ovo proleće donese relativno rano cvetanje bilja. Sam kvalitet cvetanja takodje ne može da se predvidi, specifičnost je u tome što je prošle godine krajem leta i u jesen vladala vrlo velika suša, koja nepovoljno utiče na stvaranje rodnih (cvetnih) pupoljaka kod voća i bagrema. Po tome sudeći, cvetanje možda i neće biti tako obilno, ali to i ne mora da bude toliko veliki problem ako su te biljke široko rasprostranjene, kao što je na primer slučaj sa bagremom.

Ima pčelara koji zimi zatvaraju gornja leta (što ne smatramo za najispravniji postupak), bilo bi dobro da oni makar sada otvore ta leta i omoguće pčelama lakše i brže isletanje i održavanje bolje mikroklime u košnici.

Na pčelinjacima treba postaviti pojilice sa čistom vodom, na mestima koja su sunčana i dostupna pčelama.

Ostali radovi

Treba se pripremiti za prolećne radove na pčelinjaku, a to uključuje izradu ramova, žičenje, postavljanje satnih osnova, zatim i pripremu za nešto kasniji period - eventualnu izradu košnica, oplodnjaka i dr. Posle prvih pregleda košnica, pčelari će verovatno sa pčelinjaka da donesu ramove koji su za pretapanje pa sa njih treba skinuti vosak i pretopiti ga, a ramove dezinfikovati i očistiti, ili spaliti ako su lošeg kvaliteta.

Pčelari koji prihranjuju pčele šećerom, sada će nabaviti šećer, a oni koji prihranjuju medom treba da obezbede med, takodje svi će obezbediti i postaviti pogodne hranilice.

Period dok vegetacija još nije jače krenula treba iskoristiti za sadnju medonosnog drveća i žbunja, kao i pripremu zemlje za evetnualnu setvu medonosnog bilja.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u martu prošle godine, možete se upoznati preko stranice Mart 2011 .