Pčelari uglavnom mogu biti zadovoljni stanjem pčelinjih društava ovog proleća. Društva su dobro prezimila, kako ona snažna, tako i slabija, pa su oscilacije u snazi društava vrlo velike, od 3-7 ramova pokrivenih pčelama, pa možda ponegde i više. Razvoj pupoljaka drvenastih biljaka je krenuo oko sredine februara i nagoveštavao vrlo ranu sezonu, ali to je srećom malo usporeno zahlađenjima koja su usledila krajem februara. Cvetanje drena je počelo u drugoj polovini februara, a u brdskim krajevima još uvek cvetaju leska i visibaba. Pčele su imale priliku da unesu nešto polena i novog nektara, ali to je ipak sasvim nedovoljno jer se zalihe brzo potroše za vreme hladnih dana.

Zalihe hrane u košnicama mnogo variraju, kao i snaga društava. Pčelari koji su prethodne godine obilno prihranjivali, ili eventualno obezbedili velike rezerve hrane u suncokretovoj ili nekoj drugoj kasnijoj paši, sada u košnicama imaju dovoljno hrane i nemaju potrebe za intervencijama, dok je u košnicama onih pčelara koji su jesenas ostavili manje zalihe, sada ima malo ili i kritično malo meda. Karakteristično za ovu sezonu je da je jesenas izgleda bio povećan broj slučajeve tihe grabeži na pčelinjacima, što je neka društva ostavilo sasvim bez hrane i što je verovatno uslovilo i njihovo stradanje.

Veliki broj pčelara je već dodavao pogače, najčešće jednom ili dva puta, ali mora se napomenuti da činjenica da pčele potroše pogaču ne znači da je to društvo ostalo bez hrane. Pčele najpre troše hranu iz otvorenih pogača iznad klubeta a ostavljaju eventualne zalihe meda, posebno zatvorenog meda. Takođe, najpre se troši med koji je najbliži klubetu i leglu, može se primetiti da pčele najpre potroše zalihe meda bočno i iznad klubeta, a tek onda se klube kreće ka zadnjem delu rama i troši med koji je tamo smešten.

U košnicama na početku meseca ima legla na oko 3 rama prosečno, čija veličina zavisi od snage društva. Kasnije tokom meseca može se očekivati povećanje površine pod leglom i veći broj ramova sa leglom. Pošto negovanje legla zahteva povećanu potrošnju hrane, a i novoizležene pčele troše hranu, sada će se potrošnja hrane u košnicama sve više povećavati. To treba imati u vidu, posebno ako potraju duži hladni periodi, da se ne desi da neko društvo ostane bez hrane.

Radovi na pčelinjaku

Prolećni pregled se može izvršiti prvom pogodnom prilikom koja se ukaže sa toplijim vremenom, 12-15 stepeni ili i više. Pčelari koji su još jesenas ostavili pčele sa velikom količinom hrane, ne moraju da žure sa pregledom, pogotovo ako ne praktikuju neke posebne manipulacije sa ramovima i dr. Oni mogu samo da delimičnim pregledom ustanove da li u svim društvima ima legla, odnosno matice i da li ima dovoljno hrane. Ostali će pregled iskoristiti i da eventualno približe leglu neki ram sa medom, ili pak da udalje neki prazan i slično.

Kao jedna od osnovnih mera koje se sprovode sa prvim pregledom je čišćenje podnjača košnica. Zbog najezde glodara prošle godine verovatno je i povećan broj slučajeva ulaska štetočina u košnice, bilo direktno u plodište ili u prostor zbega. Sada sve to treba očistiti i ramove koji su mnogo oštećeni najbolje je pretopiti. Manje oštećene ramove pčele mogu da poprave, ali o konačnim kriterijumima šta ostaviti a šta pretopiti odlučuje sam pčelar, prema svojim stavovima i nahođenju.

Ukoliko češljevi protiv ulaska glodara nisu skinuti, to treba što pre učiniti. Leta (donja, na podnjačama) se ostavljaju sužena a gornja leta otvorena, treba znati da pčele mnogo bolje brane košnicu od grabeži na gornjem letu nego na donjem.

U slučaju da su pčelinja društva ostala bez hrane ili sa vrlo malim zalihama, savetuje se intezivno prihranjivanje u što kraćem periodu, kako bi se zalihe hrane formirale ili dopunile i kako bi se stekli najbolji uslovi za razvoj društava. Ukoliko je potrebno, mogu se improvizovati hranilice od plastičnih flaša, balona i slično, u koje se stavlja neka vrsta plovka, ili grančice, da se pčele ne bi davlie, a prostor za smeštaj tih hranilica se ostvaruje pomoću praznih polunastavaka ili nastavaka. Napominjemo da bi bilo najbolje da se pre takvog intezivnog prihranjivanja najpre izvrši detaljan pregled ramova, da se uklone ramov sa lošim saćem, da se na neki način suzi leglo, kako bi dopunjavanje rezervi bilo najefikasnije.

U društvima koja su obezbeđena hranom može se obavljati podsticajno prihranjivanje manjim dozama ređeg sirupa (1:1 ili ređeg) kako bi se stimulisalo izletanje i donošenje polena, kao i zaleganje i negovanje legla. U takvim uslovima podsticajno prihranjivanje će dati najbolje rezultate i možemo očekivati dobar razvoj. Ukoliko bude neke dobre podsticajne paše, dodatno prihranjivanje nije potrebno u tom periodu. Prihranjivanje bi bilo idealno bavljati ujutru, kako bi se direktno stimulisalo izletanje i donošenje polena. Pri tome, treba biti pažljiv da se ne bi izazvao grabež, a dobro je držati sužena leta. Košnice koje slabo unose sirup ili ne unose ne treba niti vredi prihranjivati, već im treba eventualno na neki drugi način pomoći da se razviju.

Pčelari kojima su košnice u blizini kuće mogu u hranilice sipati i toplu vodu, koja je potrebna pčelama radi spravljanja hrane za leglo. Neki pčelari praktikuju postavljanje plastičnih folija na satonoše u ovo doba godine, čime pomažu stvaranju specifične mikroklime za koju se smatra da pogoduje razvoju drušva. Ipak, treba imati u vidu da dodavanje folije slabim društvima nema tog pozitivnog efekta i da može izazvati preveliku vlagu u košnici.

Veoma dobra mera podsticanja razvoja društava je povremeno otklapanje meda, najpre onog što bližeg leglu, a zatim i udaljenijeg. Time se stimuliše i pojačana ishrana i pčele premeštaju med a saće uz leglo pripremaju za zaleganje. Pri otklapanju treba stalno imati u vidu snagu društva i ne preterivati sa površinama koje se otklapaju a takođe, voditi računa da ne dođe do prevelikog kapanja meda, curenja, što bi moglo da izazove opasnu grabež. Kod košnica sa žičanim podnjačama otklapanje bi moglo da se radi samo ako se postavi neka plastična folija na mrežu. Početnici, ako još nemaju pravi osećaj koliko da otklapaju, mogu u početku da pčelarskim nožem samo pomalo razgrebu male površine saća i da pri narednim pregledima prate efekte svog rada.

S obzirom na još uvek hladno i nestabilno vreme, kao i činjenicu da u košnicama još nije završena zamena zimskih pčela, još uvek ne treba žuriti sa proširivanjem legla, već naprotiv, savetuje se, posebno kod srednjih i slabijih društava, da se pri prolećnom pregledu izvrši izvesno sužavanje gnezda, kao bi med i polen sa strane bili dostupni klubetu i tokom noći i u hladnim danima. Treba imati pravu meru za sužavanje, najviše i radikalno se sužavaju najslabija društva (koja na početku marta imaju do 3 rama sa leglom) a što su društva jača, sužavanje nema toliki značaj, posebno jer će dobra društva uskoro početi da još više jačaju, da se šire i dobijaju sve više mladih pčela i biće im potrebno i proširivanje.

Može se smatrati da je bolje malo i zakasniti nego poraniti sa proširivanjem, jer prerano proširivanje, pre vremena, kada društvo za to još nije spremno, koči razvoj legla, a pri posebno lošim procenama pčelara može da vodi u veći zastoj i u pojavu bolesti (krečno leglo ili neke druge). U našim uslovima, proširivanje legla se u dobrim društvima obično može obavljati krajem marta, a kod slabijih to se ostavlja za početak aprila. Proširivanje se vrši dodavanjem rama sa izgrađenim saćem, obično najpre sa strane legla, a kasnije dodavanjem ramova i satnih osnova i skraja i u sredinu legla.

Krajem meseca, kod jakih društava i ukoliko vremenski uslovi budu povoljni, može se očekivati da pčele počnu da grade saće, a to može da se primeti po pojavi novog belog voska ispod satonoša, pojavi sitnih voštanih zaperaka, kao i po formiranju grozdova mladih pčela graditeljica između ramova, koje luče vosak. Kada se to primeti, i naravno, ako su vremenski uslovi pogodni, u košnice se mogu slobodno dodavati satne osnove. Kod slabijih društava sa dodavanjem satnih osnova treba sačekati a u međuvremenu podsticati razvoj društava drugim merama. Satne osnove se najbolje izgrađuju ako se dodaju u sredinu legla, uz ramove sa otvorenim leglom, ali to se ipak može raditi samo kod jakih društava, dok kod slabijih se mogu dodati uz krajnji ram sa leglom, pa kada delimično budu izgrađene onda ih preokrenuti, ili eventualno staviti sa druge strane ili ubaciti u sredinu legla. Može se smatrati da se ram može dodavati u sredinu legla ako u košnici ima 4 i više ramova sa leglom veće površine, za slučaj manje ramova, dodaje se sa strane. Prilikom dodavanja novih ramova a posebno voštanih osnova, savetuje se prihranjivanje, osim u slučajevima zaista dobre podsticajne paše.

Sada treba uraditi sanaciju društava koja su ostala bez matice ili sa kojima nešto drugo nije u redu. Ukoliko su u pitanju zdrava društva, mogu se spojiti sa nekim drugim (najlakše preko novinske hartije, ponegde izbušene).

Bilo je nekih informacija da je u nekim krajevima primećeno dosta pojava američke kuge, a to postaje razumljivije ako se ima u vidu da je prošle godine nedostajalo dovoljno prirodne hrane u košnicama, da je bilo i gladovanja. Manje iskusni pčelari na ovom linku mogu pogledati kako izgleda saće sa zaraženim leglom.

Na pčelinjaku ili u blizini bi trebalo da obavezno bude neki izvor čiste vode za pčele, bilo iz prirodnih voda ili pojilica. U vodu se može staviti malo kuhinjske soli, radi snabdevanja pčela mineralima, a može se dodavatii himalajska so koja sadrži vrlo veliki broj različitih minerala ili neki drugi prirodni preparat.

Utopljenje na košnicama ne treba skidati, oscilacije spoljnih temperatura su velike i dodatno utopljenje u nekoj meri to ublažava.

Ostali radovi

Pogodno je odmah pretopiti ramove koji se eventualno uklone iz košnice posle obavljanja prolećnog pregleda i zameniti ih za satne osnove. U radionicama treba pripremati nove ramove ili očistiti i dezinfikovati stare i namestiti voštane satne osnove. Nabavljaju se satne osnove, šećer za prihranjivanje, kao i potrebna oprema. Pčelari koji nameravaju da u aprilu sakupljaju polenov prah, sada mogu da kupe sakupljače. Košnice u kojima su društva eventualno stradala detaljno se čiste i dezinfikuju.

Sadnja medonosnog drveća i žbunja se može obavljati tokom ovog meseca, uvek je povoljnije što ranije posaditi kako bi se biljke bolje prilagodile i ranije počele razvoj, kao i da se iskoristi pogodna vlažnost zemljišta. O mogućnostima poboljšanja pčelinje paše možete pogledati na ovom linku.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u martu prošle godine, možete se upoznati preko stranice mart 2014.