|
|
|
Predrag Cvetković
Neka iskustava sa mravljom kiselinom
Mravlja kiselina se već dugo upotreblajva u tretiranju pčela protiv varoe, ali poslednjih godina se sve više preporučuje i o njoj se mnogo govori. Razlog tome je što spada u sredstva koja ne zagađuju med i druge pčelinje proizvode a ta odlika se uklapa u savremene tokove u pčelarstvu. Za primenu mravlje kiseline napravljeni su različiti tipovi isparivača, a koriste se i mnoga priručna sredstva. Veoma je važno da se pri tome poštuju i sprovode sve mere bezbednosti pošto ona spada u veoma jake kiseline. Pri radu sa njom potrebno je koristiti rukavice, naočari, zaštitnu masku i odeću. Nabavlja se obično u koncentraciji 85% ili 60%. Ako pčelar sam vrši njeno razređivanje, važno je zapamtiti da se uvek kiselina sipa u vodu a ne voda u kiselinu. Radi dobijanja 100 ml kiseline koncentracije 60%, uzeti 70ml mravlje kiseline od 85% i sipati je u 30ml destilisane vode. Najbolje je sa njom raditi uvek napolju i imati pri ruci kofu sa vodom. Mravlja kiselina se primenjuje kroz kratkoročne i dugoročne tretmane, što je određeno vremenom njenog isparavanja. Kratkoročni metod se obično vrši 60% kiselinom koja ispari za 24 do 48 sati. Radi toga, koristi se sunđerasta krpa za sudove, ili karton veličine 20x20cm, debljine oko 0,5cm se natopi kiselinom u količini prema snazi pčelinjeg društva. Po jednoj ulici zaposednutoj pčelama u LR košnici se stavlja 2ml kiseline a kod DB košnica 3ml, što se sve odnosi na 60% kiselinu. Tako natopljena krpa se stavlja u košnicu na ramove plodišnog nastavka. Tretiranje se primenjuje kada dnevne tepmerature ne prelaze 25 stepeni, a noćne ne padaju ispod 12 stepeni. Naveden je samo osnovni princip primene, a u praksi se sprovode različite varijante, u zavisnosti od konkretnih uslova ali i iskustava pčelara. Tako, kartoni natopljeni kiselinom se pripremaju i kod kuće, pakuju u plastične kese za zamrzivače pa se na pčelinjaku pred dodavanje na satonoše delimično otvaraju (prave otvori na foliji). Neki pčelari praktikuju da kartone pripreme u kesama kod kuće ali kiselinu špricom ubrizgaju neposredno pri stavljanju na satonoše. Važno je imati u vidu da je pri primene kiseline, kao uopšte, pri primeni mnogih lekovitih preparata potrebno pažljivo pratiti reakciju pčela, kao i efekte, i da nije moguće dati potpuna i univerzalna upustva za primenu. Takođe, tretman mravljom kiselinom ima vrlo snažno dejstvo na pčelinju zajednicu, na pčele ali i maticu, pa može doći do izvesnog gubitaka pčela, matice, zastoja u zaleganju i slično. Krajnji efekat je ipak pozitivan, a mravlja kiselina se i odlično dezinfekciono sredstvo protiv nozemoze. Što se tiče doza, i tu treba biti fleksibilan i posmatrati efekte tretiranja. Tretiranje se ponavlja posle 7 dana, u zavisnosti od zaraženosti i stanja društva. Veoma je pogodno primenjivati kiselinu u trenucima kada društvo ostaje bez matice ili bez legla, čime se predupređuje i eventuala šteta. Ako se koriste isparivači za dugotrajno tretiranje, kiselina se primenjuje prema upustvu, obično 80 ml kiseline po zaposednutom nastavku pčela. Kiselina ispari tokom leta za oko 5 dana a u jesen isparava i do 10 dana. Isparivač se postavlja u prazan nastavak iznad plodišta ili uz ram sa leglom (može se ugraditi u prazan ram). |
|
|