poloska moja omiljena košnica

Marjan Šebalj

Deliblatska peščara

Pološka - moja omiljena košnica

Smatram da ova košnica zaslužuje veću pažnju pčelara i neka ovaj članak bude moj doprinos njenoj popularizaciji.

KRATAK ISTORIJAT POLOŠKE KOŠNICE

Prvu pološku košnicu konstruisao je francuski pčelar Lajans oko 1865 godine. Košnica je sadržavala 20 ramova dimenzija 410x330mm i imala je krov sličan današnjem, otvarala se odozgo. Osnovni model ove košnice se u svetskim okvirima zadržao do danas i moje je mišljenje da se u konkurenciji sa ostalim košnicama i dalje drži veoma dobro. Tokom vremena, kod ove košnice se jedino menjala dimenzija rama. Uglavnom je prihvaćena dimenzija Dadan-Blatovog rama 420x270mm. Takodje su se pojavili i "Boconadi" sistem 300x400mm i košnica "Kosovka" sa istim dimenzijama ramova.
Poznato je da je ovu košnicu prihvatio i Jovan Zivanović, velikan pčelarstva sa naših prostora, s tim da je veličina ramova u njegovim košnicama bila 250x250mm.

Ram pološke košnice

PREDNOSTI I NEDOSTACI

Prednosti:
Negde sam pročitao da se pološka košnica "čita" kao knjiga i smatram da je to potpuno tačno. Isto se tako lako i "lista". Uz iskustvo, dovoljno je za trenutak otvoriti košnicu da bi se uočilo je li sve u redu ili ne.
- Radi se ramom
- Nema podizanja teških nastavaka (naročita pogodnost za starije pčelare i žene)
- Proletnji pregled se vrši brzo i lako, bez velikog gubitka toplote, a uznemiravanje pčela je minimalno
- Matična rešetka i sve pregrade nalaze se ispod krova u košnici, gde mogu stati i rezervni ramovi.
- Pčelaru pri radu nije potrebna tuđa pomoć
- Veličina ramova i veliki medni venci obezbeđuju odlično zimovanje
- Jednostavna je za transport. Tvrdi se da su pološke teške, no to po meni ne stoji. Tri nastavka LR košnice na primer, su teža, a daleko je jednostavnije transportovati jedno veliko telo pološke košnice nego nekoliko nastavaka koji se moraju dodatno vezivati i obezbeđivati.

Nedostaci:
- Ograničen prostor (može se nadomestiti dodavanjem medišnih polunastavaka)
- Sazrevanje meda je sporije
- Ako se ne interveniše na vreme, izmešaju se više sorti meda, dobijemo mešani med
- Podnjača je klasična pa je teže obaviti prolećno ćišćenje.

TEHNIKA RADA

Moja tehnika rada sa pološkom košnicom zavisi od veličine košnice, odnosno broja ramova u njoj. Sa košnicom od 16 ramova (imam nekoliko takvih) treba raditi sa jednom maticom. Košnicama koje imaju do 22 rama treba pčelariti sa dve matice privremeno, a košnicama sa većim brojem ramova od toga, sa dve matice stalno. Sve se više opredeljujem za velike košnice (moje su sa 27 ramova).

JEDNOMATIČNI NAČIN RADA

Ovaj način rada se ne razlikuje mnogo od rada sa drugim tipovima košnica (nastavljače), sem sto se sve radnje i postupci odvijaju po horizontali. Dakle, u prolećnom razvoju: proširivanje legla, deblokada matice, dodavanje satnih osnova. Dvadesetak dana pred bagrem postavljam matičnu rešetku i ograničavam maticu na 5 ramova. Matica je ograničena na 1-2 rama otvorenog legla i 3 satne osnove. Zatvoreno leglo se demarira u medišni prostor. To leglo će izaći do cvetanja bagrema i ramovi će biti spremni da prime nektar. Kod matice će biti vrlo malo otvorenog legla, što je i bio cilj. Za kasnije paše je isto kao kod nastavljača: održavanje radnog raspoloženja, sprečavanje rojevog stanja (ako se tako želi). Najčešće pustim da se ove košnice prirodno roje. Ispred pčelinjaka je niska šumica i skidanje ovih rojeva mi pričinjava veliko zadovoljstvo.

RAD SA DVE MATICE PRIVREMENO

Napomenuo sam da na ovaj način pčelarim košnicama koje imaju 20-22 rama. Cilj ovakvog načina rada je da se maksimalno iskoristi potencijal koji ima košnica sa ovoliko ramova, u odnosu na uslove područja gde stacionarno pčelarim.
Dvomatično drustvo formiram posle paše suncokreta. Na sredini košnice postavljam potpunu pregradu i osnovnom društvu u drugu polovinu košnice dodajem sadržaj dobro razvijenog nukleusa. Tako dva društva zimuju čineci zajedničku termičku celinu.

Proletnji razvoj oba društva je nezavisan sve do 20-tak dana pred cvetanje bagrema. U to vreme iz tih košnica izdvajam po jedan roj na 2-3 rama otvorenog legla (leglo-polen-med-satna osnova). Ovaj roj će se u bagremovoj paši veoma brzo razviti.
Sutradan otvaram košnicu i maticu sa ramom na kome se nalazi, zatim ramom otvorenog legla, perge i meda i dve satne osnove pomeram uz zid košnice i postavljam matičnu rešetku. Tako sam maticu ograničio na 5 ramova i to će biti plodište dok traje sezona burnih paša (bagrem-suncokret). Da napomenem da te košnice pored leta sa prednje strane imaju i jedno bočno leto, na strani na kojoj je ograničena matica. Ovo leto je tokom sezone uglavnom zatvoreno a kasnije će se videti da ima važnu ulogu. Nakon ograničavanja matice podižem srednju pregradu i spajam društva. Društva koja borave u istoj košnici bez obzira na pregradu se nikada ne tuku kod spajanja. U tom momentu u košnici od obe matice ima najmanje 10-12 ramova legla. To je uglavnom zatvoreno leglo, koje će do početka bagremove paše svo izaći i ti će ramovi biti spremni za prijem nektara.

Kada se pojave prvi cvetovi bagrema, matičnu rešetku zamenjujem žičanom mrežom i istovremeno otvaram pomoćno bočno leto. Sta se desava? Sve izletnice koje su se zatekle u plodištu kod matice izlaze kroz pomoćno leto i u povratku se vraćaju na leto sa prednje strane košnice, gde su i navikle,.samo sada u prostor koji je fizički odvojen od matice žičanom mrežom. Kroz žičanu mrežu pčele osećaju maticu i radno raspoloženje pčela je nesmanjeno. Tako većina pčela u košnici učestvuje u medobranju. Matica malo zastane sa polaganjem jaja i smanjuje se potrošnja hrane na ishranu legla, kao i poslovi oko nege legla, što je i bio cilj.
Ujedno je na takav način sprečen i rojevi nagon. Matica nema naroda sa kojim bi izašla u roj, a većina pčela u medištu nema maticu koja bi izletela sa rojem!!!
Ukoliko se posle vrcanja meda želi zamena matice, ona se premesti u sredinu košnice da nastavi sa polaganjem jaja u izvrcane ramove, umesto žičane mreže se postavi potpuna pregrada i u bivše plodište se dodaju 1-2 zrela maticnjaka (treba ih naravno planski pripremiti). Matica će na oplodnju izaći na bočno leto i tu će se i vratiti, orijentacija joj je olakšana.

RAD SA DVE MATICE STALNO U KOŠNICI

Ova tehnika se uglavnom bazira na iskustvu hrvatskog pčelara Josipa Belčića i na njegovoj knjizi Od početnika do naprednog pčelara. Belčić je ovaj način pčelarenja koristio na pološkama sa 20 ramova. Na području gde pčelarim (Devojacki Bunar) ovaj broj ramova nije pokazao baš najbolje rezultate i vremenom sam došao do zaključka da tu tehniku treba primenjivati na košnicama sa većim brojem ramova. Opredelio sam se za košnice sa 27 ramova. Obzirom da u toj košnici tokom sezone bude 3 pregrade koje oduzimaju širinu 2 rama, aktivno bude 25-26 ramova.

Oba društva zimuju odvojena potpunom pregradom na sredini košnice. Klube obe matice je blizu pregrade i tako se uzajamno greju. Osim ove pregrade sastavni deo košnice su jos dve matične rešetke koje se jednostavno transformišu u pregrade sa žičanom mrežom sitnih otvora ili potpune pregrade. Zbeg-poklopna daska je sastavljen iz 4 dela i u svaki dolazi zasebna hranilica (može i flaša ili manja tegla). Na obe bočne strane košnice nalaze se pomoćna leta.

U ovakvoj konfiguraciji društva ostaju sve do 20 dana pred cvetanje bagrema. Tada se obe matice matičnim rešetkama ograničavaju na po 5 ramova do bočnih zidova. Matice prenosim sa ramom na kojem ih nađem. Ostali prostor se popunjava sa 2 izgrađena rama i 2 satne osnove. Tako će matica nastaviti sa zaleganjem a pčele negovati leglo. Sutradan vadim srednju pregradu i tako društva postaju dvojna. U tom momentu u srednjem delu košnice koje sada postaje mediste ima 15 ramova, od kojih je najveći deo sa leglom (ako su matice produktivne ima 10-12 ramova legla. Za sledećih 20 dana iz tog legla ce izaći masa pčela i za bagrem imamo veoma jako društvo koje je oslobodjeno poslova oko legla i sve pčele budu usmerene na sakupljanje i prijem nektara. Važno je napomenuti da nakon 5-6 dana veoma pažljivo pregledam ramove sa leglom u medištu i kidam eventualno započete prinudne matičnjake. Ponekad se desi da neki skriveni maticnjak promakne i za vreme medobranja dobijemo neplanirano jos jednu maticu!

Kao i u već opisanoj tehnici rada sa 2 matice privremeno, i ovde se prvog dana, kada bagrem pokaže prve cvetove, matične rešetke prekrivaju žičanom mrežom i otvaraju bočna pomoćna leta. Izletnice zatečene kod matice izleću i vraćaju se na prednja leta i tako se pridružuju masi pčela u medištu i još povećavaju broj pčela koje ućestvuju u medobranju. Radno raspoloženje pčela je dobro jer osećaju prisustvo matica kroz žičane mreže.
Kao i kod prethodne metode, rojenja nema iz već navedenih razloga. Sada preostaje samo da bagrem zamedi Ne želim da licitiram koliko se meda može izvrcati u prosečnoj godini, samo da napomenem da pun ram meda moze težiti i više od 4kg.

Ova košnica sada nakon vrcanja bagremovog meda, pruža mogućnost neverovatno jednostavne zamene obe matice ili formiranje dva nova društva na pčelinjaku. Evo kako.

Kada se završi vrcanje bagremovog meda, kod vraćanja izvrcanih ramova skidaju se žičane mreže i umesto njih postavljaju potpune pregrade. Takođe se vraća i potpuna pregrada na sredini košnice. Sada je cela košnica izdeljena na četiri dela, od kojih svaki deo ima zasebno leto i zasebnu poklopnu dasku. Matice prebacim u dva srednja odeljka, gde nastavljaju da zaležu na izvrcanim ramovima. U bočne odeljke ubacujem po dva pripremljena zrela matičnjaka. Mlade matice izleću na oplodnju kroz bočna leta i nepogrešivo se vraćaju. Kada matice budu proverene, može se postupiti u zavisnosti od potreba pčelara. Jedna mogućnost je skloniti stare matice, podići pregrade i nastaviti sezonu sa novim maticama. Druga varijanta je da se oba odeljka sa starim maticama prebace u nove košnice i tako se dobiju dva nova društva na pcelinjaku. Ceo postupak se može ponoviti jos jedanput nakon suncokretove paše!

Sve navedeno radi jedan pčelar bez velikih fizičkih naprezanja, dizanja teških nastavaka da bi se na primer pregledalo plodište. Sve je pred očima I na dohvat ruke. Ja sam svoje pčelarenje počeo sa pološkama, pa sam onda verujuci modernoj pčelarskoj literaturi, počeo da pravim LR košnice. Sada se polako vraćam pološkama, uveren da one nisu nikako ni zastarele niti manje vredne od drugih košnica-naprotiv.

Marjan sa sinom na pčelinjaku