|
Šljivić Miljko, dipl. ekonomista Globoder, Kruševac
EKONOMIČNOST FORMIRANJA PČELARSKIH ZADRUGA
Na tržišne tokove u pčelastvu kod nas imaju uticaja različiti činioci. Pčelarstvo postaje delatnost u kojoj sve više ljudi vidi mogućnost izvora egzistencije, a sve je više i onih koji u pčelarstvu vide i značajan dodatni izvor prihoda. Činjenica je da se značajno investira u pčelarstvo bilo iz sopstvenih sredstava, bilo preko raznih donatorskih organizacija. Sledeća činjenica je smanjenje količine gotovog novca u opticaju i težnja da se promet odvija sa što manje gotovog novca, što će uticati na način prodaje meda. Med kao namirnica će se sve manje prodavati direktno za keš i očekuje se da će promet u većoj meri ići preko registrovanih subjekata, prodavnica i slično. Otvaranje naše zemlje prema evropskom i svetskom tržištu imaće za posledicu veću ponudu stranih medova na našem tržištu. Zbog traganja za sigurnijim načinom plasmana meda i drugih pčelinjih proizvoda sve je više pčelara koji rešenje vide u osnivanju preduzeća, samostalnih radnji i pčelarskih zadruga. Osnivanje ovih privrednih subjekata znači uključivanje u privredne tokove i poslovanje po tržišnim principima sa svim povoljnostima i teškoćama koje to prate. Pogrešna su mnogobrojna pitanja koja se postavljaju SPOS-u oko otkupa i trgovine medom. SPOS kao udruženje građana nema nikakve mogućnosti za bilo kakvom trgovinom već je to na privrednim subjektima koji imaju kapital i interes da to rade. U uslovima privatizacije, pokretanje bilo kakve inicijative za formiranje preduzeća za otkup meda i drugih pčelinjih proizvoda opravdano je samo u formi pčelarskih zadruga. Činjenica je da u Srbiji niče sve više zadruga sa uloženim kapitalom pčelara koji u njima vide mogućnost ostvarenja zarade, odnosno ostvarenja prodaje meda radi čega su i formirane. Formiranje zadrzge na osnovu dogovora tj. odluke zadrugara (najmanje deset) je postupak u kome zadrugari ulažu određena sredstva radi rada zadruge i njena registacija se obavlja potpisom zadrugara u Privrednom, odnosno sada u Trgovinskom sudu. Pre formiranja zadruge, zadrugari treba da razmotre (utvrde) delatnosti kojima će se zadruga baviti kao i da sagledaju kakve su mogućnosti u ostvarivanju zarade (razlike u ceni) na pojedinim proizvodima. Znači, najbolje je da zainteresovani pčelari naprave ekonomski elaborat opravdanosti formiranja zadruge ili jednostavno rečeno, da vide ima li računice to raditi. To se jednostavno može uraditi tako što se procene troškovi prosečno za mesec dana, prema zamišljenom načinu rada. Kad se utvrde troškovi, onda se proceni procenat razlike u ceni koji se može ostvariti (kalkulacija) i na bazi toga mesečni promet. Ako se po proceni može ostvariti taj mesečni promet, onda pokrivamo troškove i promet preko toga bi dao zaradu, a kako to nije moguće, onda će nas poslovanje voditi u gubitak pa je pogrešno u to ulagati.
Da ovo pokušmo da predstavimo praktično a zainteresovani subjekti će ovako računati za svoje uslove. Da bi jedna zadruga uspešno poslovala mora imati bar dva radnika u stalnom radnom odnosu, jer je logično da niko neće raditi džabe. Troškovi plata dva radnika, zakupnina za prostorije, struja, telefon, reprezentacija, knjigovodstvene usluge, troškovi prevoza, troškovi grejanja i drugi koji se očekuju, prognoziraju se prema datim uslovima za prosečan mesec. Pretpostvimo da su 120.000 dinara, mada su verovatno i veći, što zavisi od konkretnog slučaja. Da bi bili pokriveni ti troškovi, pri razlici u ceni od 10% treba ostvariti prihod od 1320.000 dinara (10% za nabavnu cenu je 9,1% od prodajne). Da bi se ostvario prihod od 1320.000 dinara, za mesec dana treba otkupiti, upakovati, prodati i naplatiti 8.000 kg meda. Ako je to očekivana moguća količina, onda ima smisla raditi. Ovde treba razmotriti i kakve su mogućnosti prodaje druge robe, umesto meda i ostvarenje njihove razlike u ceni. Kada je reč o razlici u ceni, treba razmotriti i njenu visinu i mogućnosti veće ili manje, na primeru kalkulacije cene meda. Ova kalkulacija će nam pomoći da bolje razumemo put meda i zašto smo ponekad nezadovoljni ponuđenom cenom meda u otkupu. Kalkulaciju ćemo napraviti na bazi početne otkupne cene od 150,00 dinara za kilogram u refuzu. Otkupna cena 150,00 dinara Tegla, poklopac, nalepnica 20,00 Razlika u ceni (zarada zadruge) 17,00 dinara (10% od 170) Prodajna cena prema veletrgovini 177,00 dinara Razlika u ceni veletrgovine 17,70 dinara (10%) Prodajna cena prema maloprodaji 194,70 dinara Razlika u ceni maloprodaje (STR) 30,00 dinara (15-20%) Porez na promet 20% od 224,70 44,94 dinara Maloprodajna cena 269,64 dinara
Znači, ako se nađemo u ulozi zadruge možemo da očekujemo razliku u ceni od 17,00 dinara po kilogramu. Ako se nađemo u ulozi pčelara koji prodaje na veliko, onda je to otkupna cena, dok ako uspemo da prodamo na malo direktno kupcu za keš, ostvarujemo razliku koja je jasna. Pokušaj da se otkupna cena poveća neminovno vodi naglom povećanju maloprodajne cene, za koju nema kupca. Ako mislite da je moguće sniziti neku razliku u ceni, treba biti svestan da ti privredni subjekti u lancu tada ne bi hteli da rade taj posao. Što se tiče poreza na promet, med kao proizvod je uvek bio oporezovan porezom na promet i slična je situacija i u drugim zemljama. Poseban problem u poslovanju zadruge predstavlja obrtni kapital, kao i sigirnost u naplati prodate robe. Roba u lancu ove prodaje se daje na odloženo plaćanje obično 30 dana. Zadruga mora da ima sredstva da isplati otkup i da čeka naplatu od veletrgovine 30 dana. Ako veletrgovina nije solventna (nema priliv) to može da se produži, a ponekad se dešava da se potraživanja naplaćuju sudom. Sve su to problemi o kojima treba razmisliti pre otvaranja zadruge, i za svaku delatnost (mala pakovanja, prerada, nabavka opreme) treba napraviti kalkulaciju i sagledati očekivani rezultat. Zaključak se sigurno ne svodi na to da ne treba otvarati zaduge, već ih treba otvarati tamo gde ima uslova, mogućnosti, zainteresovanih subjekata koji imaju kapital i želju da ulažu, kao i ljude sposobne da te poslove rade. «Dvaput meri jednom seci» da ne bi bilo promašenih investicija.
|
|
|