Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

MART 2017

Stanje na pčelinjaku

Posle, za naše uslove, prilično niskih temperatura i snega, krajem februara je nastupilo toplije vreme pa su pčelari imali mogućnost da obiđu pčelinjake i steknu uvid u stanje pčelinjih društava. Na žalost, procenat zimskih gubitaka je veći nego što se to očekivalo, a tome treba dodati i jesenje gubitke za koje se ranije nije znalo. Ima pčelinjaka sa vrlo velikim gubicima, pa čak i do 90-100% a i jesenji gubici na nekim pčelinjacima su bili vrlo veliki.

Generalno, mogao se zapaziti povećan broj mrtvih pčela na podnjači što predstavlja zimsko uginuće starih i iznurenih pčela. Takva društva su iz zime izašla iscrpljena i malobrojna. Na drugoj strani ima pčelinjaka gde su pčele izvanredno zimovale, gde su podnjače čiste i vidno je da je struktura pčela bila mnogo povoljnija. Na takvim pčelinjacima zamena zimskih pčela letnjim će se obaviti mnogo ranije i može se očekivati buran razvoj društava. Ima slučajeva da su i srednja pa i slabija društva (na primer prošlogodišnji paketni rojevi) relativno dobro prezimela ali ipak pošto ni s jeseni nisu bili jaka, sada nemaju mnogo pčela i neće moći da se baš brzo razvijaju. Očigledno, mnogo toga je zavisilo od uslova paše tokom juna, jula i avgusta kao i od mera koje je pčelar preduzimao. Pčelinja društva koja su u zimu ušla sa lošom strukturom pčela i koja su možda i iz drugih razloga loše zimovala, verovatno da će duže vreme tavoriti i biće im potrebno mnogo nege i može se dogoditi da ne donesu nikakve prinose meda u bagremovoj paši.

Kao što je rečeno, varijacije u snazi i stanju pčelinjih društava su vrlo velike, od svega 2-3 rama pčela i to nepunih, do 7-8 ramova (i DB i LR) krajem februara, a verovatno ponegde ima i jačih. Legla obično ima na 2-3 rama, za sada te razlike nisu tako velike ali će uskoro biti mnogo izrazitije jer jaka društva imaju mnogo veće potencijale za razvoj.

Hrane u košnicama uglavnom ima dovoljno i pčelari koji su dodavali pogače najčešće su to nepotrebno radili. Potrošnja hrane tokom zime je bila oko 5kg ili nešto više od toga. Zapaža se da u dobrim društvima ima zaliha polena od prošle godine, verovatno zbog dosta padavina u drugoj polovini leta koje su uticale na cvetanje bilja.

Radovi na pčelinjaku

Početkom marta se najavljuje prilično lepo i toplo vreme pa je to prilika da se urade prvi prolećni pregledi, ukoliko to ranije nije učinjeno. Ukoliko jeste, sa narednim pregledom se može sačekati još nedelju-dve, zavisno od vremena kada je pregled rađen i od toga šta je rađeno. Ako je tokom februara vršeno sužavanje pčelinjeg gnezda, biće potrebno da se sada uradi proširivanje - kod srednjih i jačih društava verovatno najmanje 2-3 nedelje posle sužavanja a kod slabih duže i potrebno je biti strpljiviji i pratiti razvoj. Za slučaj da nije rađeno sužavanje gnezda, kod srednjih i slabijih društava bilo bi dobro da se to sada obavi, početkom marta. Kod jakih društava ta mera se može i preskočiti, posebno na velikim pčelinjacima i u nedostatku vremena, kao i u slučaju jake rane prolećne paše. Tada se može izvršiti i prihranjivanje, ako je potrebno, radi dopune hrane u tako suženom pčelinjem gnezdu.

Društva koja su iz zime izašla slaba i iznurena sada treba jako suziti i primaći ramove sa medom i polenom uz samo leglo, kako bi se ograničilo širenje na stranu a stimulisalo širenje po celom već zaposednutom ramu. Praktično ona se sužavaju na samo 2 rama legla, najviše na 3. Ukoliko se naiđe na neko društvo gde je matica već zalegala veći broj ramova sa leglom a samo u malim površinama, takvim društvima najbolje je oduzeti bar 1-2 takva rama sa leglom i ako je društvo zdravo, eventualno ih dati nekom drugom koje nema tako mnogo legla ili jakom društvu, umesto rama za proširenje.

Ako se primeti da pred sumrak, kada ostala društva miruju, na poletaljci nekih velika aktivnost, vrlo je moguće da te pčele nekuda lete u grabež ili je ta košnica sama žrtva grabeži. Ako se naiđe na neku košnicu gde su pčele stradale a ostao je med, ramove treba pokupiti, košnicu zatvoriti i dalje se postupa zavisno od toga od čega su pčele stradale. Pri stradanju od nozemoze (ramovi i saće jako zaprljani prolivom a veterinarski pregled dodatno potvrdi zarazu), to saće reba pretopiti ali ako nije u pitanju nozemoza (nije svaka pojava proliva znak nozemoze), ramovi se mogu dodati nekom drugom društvu. Za slučaj grabeži (na stradalu košnicu) koja traje, najbolje je iz košnice izvaditi sve ramove i ostaviti leto otvoreno, kako bi pčele grabljivice što pre prestale sa naletanjem.

Pri pregledu jakih društava, ako se vidi da pčele dobro pokrivaju ramove sa leglom kao i susedne ramove, takva društva treba proširiti najpre dodavanjem ramova sa izgrađenim saćem a kasnije i satnim osnovama (kada više otopli i kada se po beljenju saća vidi da mlade pčele počinju da luče vosak). Obično se prvo dodaje samo jedan ram između legla i polena a kasnije, kada društva još više ojačaju i vreme otopli i kada u košnici ima 4 i više ramova legla, ram za proširenje se dodaje sirektno u sredinu legla. Tada se može istovremeno dodati i drugi ram, sa jedne strane legla, do polena. Potreba za takvim većim proširenjem se obično pojavljuje tek u aprilu ali moguće da će pri povoljnoj prolećnoj paši jakim društvima i krajem marta da bude potrebno dodati po jedan ram sa obe strane legla ili jedan u sredinu a jedan sa strane. Skreće se pažnja da je pri proceni proširenja neophodno pratiti kako društvo pokriva postojeće ramove i ako nema dovoljno pčela da ih dobro pokriju ne treba žuriti sa proširivanjem jer će se napraviti kontra - efekat.

Veoma dobra mera kojom se stimuliše razvoj društava je otklapanje meda koje se radi najpre na ramovima sa leglom pa na susednim ramovima, kao i na ramovima koji se stavljaju na kraj i koji su za topljenje. Otklapanje se ne može raditi kod košnica sa žičanom podnjačom jer bi med cureo kroz mrežu, a ako se eventualno praktikuje onda na mrežu treba postaviti neku plastičnu foliju. Ne treba preterivati sa površinama meda koje se otklapaju jer može da se desi da med procuri na leto (savetuje se da se pri većem otklapanju košnice privremeno malo nagnu nazad). Takođe, slaba društva ne mogu da pokupe i prenose veće površine otklopljenog meda pa njima treba otklapati samo po malo. Potrebno je napomenuti da otklapanje radi dok još ne krene jači unos nektara a vrlo je korisno i pred hladnije periode, dok pri boljoj nektarskoj paši nema svrhe.

Kod LR košnica, savetuje se da se nastavak sa leglom drži kao gornji (drugi) a da se u donjem nastavku eventualno vrši povremeno otklapanje ramova sa medom (ako se ima vremena za to) ili da se to prepusti pčelama.

Košnice u kojima je bio miš treba dobro očistiti i ukloniti oštećene ramove.

Što pre postaviti pojilice sa čistom vodom, na nekom sunčanom mestu desetak metara od košnica (može i nešto bliže ali je bolje da nije baš do samih košnica da bi pčele lakše poletale i doletale).

Ne savetuje se davanje joda pčelama ili nekih antibiotika jer iako to verovatno deluje na štetne bakterije, uništava i korisne bakterije u želucu pčela. Sa unosom svežeg nektara i polena pčele će osim hrane dobiti ogromnu pomoć za oporavak.

Ostali radovi

Sada treba požuriti sa pripremom novih ramova ili čišćenjem i žičenjem već korišćenih ramova jer će sa toplim vremenom i unosom nektara i polena pčelinja društva ubrzo da počnu sa gradnjom saća.

Košnice u kojima su pčele stradale treba dobro očistiti i napaliti plamenom a mogu se dodatno dezinfikovati nekim sredstvom za dezinfekciju (živa soda ili neko drugo sredstvo za dezinfekciju u veterini).

Posle prvih prolećnih pregleda iz košnica treba izvaditi ramove koji su sa lošim saćem (iskrivljeno, isuviše staro, sa mnogo nepravilnih ćelija i dr.). Saće pretopiti a vosak zameniti za satne osnove.

Ranije je pominjano da se prošle godine na tržištu, preko oglasa, pojavila ponuda satnih osnova po neobično niskim cenama, što se pokazalo kao prevara i podmetanje falsifikata, pa se pčelari upozoravaju da ne nasedaju na takve oglase i ponude. U slučaju da su već nabavljene takve falsifikovane osnove, ne bi trebalo da se dalje pretapaju i da se pokušava zamena za ispravne osnove već se mogu istopiti i koristiti u tehničke svrhe (impregnaciju nečega i slično).

S obzirom da zbog snega i hladnog vremena (smrznutog zemljišta) dugo nije bilo moguće sađenje bilja, sada treba iskoristiti priliku za sađenje medonosnog drveća i žbunja na pčelinjacima i u okolini, kao i za setvu medonosnog i lekovitog bilja.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u martu prošle godine, možete se upoznati preko stranice Mart 2016.